Groteskna lepota

Specijalno za Politiku
BEČ, novembra – U bečkoj Albertini krajem septembra otvorena je izložba Pabla Pikasa pod nazivom "Slikanjem protiv vremena". Na impresivnih hiljadu sedam stotina kvadratnih metara izloženo je dvesta dela – ulja na platnu, crteža, grafika i skulptura – koja potiču iz više od šezdeset internacionalnih kolekcija, muzeja i galerija. Među njima su i njujorški Metropoliten, londonska Tejt galerija, Muzej kraljice Sofije iz Madrida i pariski Pikaso muzej.

Kurator izložbe u Albertini je Verner Špis, bivši direktor pariskog centra Pompidur koji se ujedno smatra najvećim živim ekspertom za Pikasova dela. Najveća pažnja posvećena je poslednjoj fazi Pikasovog stvaralaštva, takozvanoj "Žaklin" epohi, koja je izvršila veliki uticaj na savremeno slikarstvo.

Pikaso koji se 1961. nastanio u Muginsu na jugu Francuske, seocu u kome je adaptirao veliko imanje "Notr dam d la vi", nalazi najveću inspiraciju u svojoj trećoj ženi Žaklin Rok koja mu pozira za blizu sedamdeset aktova i portreta. Upravo ove pozne godine njegovog slikarstva predmet su najveće kritike savremenih teoretičara umetnosti; uglavnom mu se prebacuju senilni sadizam, ponavljanje i pornografski sadržaj. Međutim, neosporan element Pikasove "Žaklin" epohe je slikarev strah od starosti i prolaznosti u odnosu na mladost svoje, četrdeset pet godina mlađe, supruge.

Prema rečima direktora Albertine Klausa Albrehta Šredera, upravo ta kasna ekspresivna figurativnost i groteskne slike lepote i ružnoće, raspadanja i vitalnosti, postale su polazne tačke savremenih slikara od socrealizma Georga Bazelica do poznih radova kanadskog ekspresioniste Filipa Gustona.

Izložba je podeljena na osam tema: parafraze na Maneov "Doručak u prirodi", slikar i njegov model, aktovi, musketar i torero, kasni crteži, grafike (svite 347 i 156), skulpture na rasklapanje i završna faza. Na samom ulazu u izložbeni prostor može se videti kompletna serija ulja na platnu kao parafraza na Maneov "Doručak u prirodi". Baš kao i Maneov original koji je u svoje doba naišao na opšte nerazumevanje u čuvenom Salonu odbijenih u Parizu 1863, Pikasova promena kompozicije i uloga protagonista u seriji parafraza izaziva veliko negodovanje po svome pojavljivanju. Jedna od najvećih primedbi jeste da je zelenilo trave zanemareno, što je ujedno i kritika koja Pikasa najviše pogađa jer mu je namera da upravo modifikovane nijanse zelene boje stavi u centar svojih varijacija.

Pikaso se tokom pedesetih intenzivno bavi klasičnim likovnim ostvarenjima poznatih slikara španske, holandske i francuske škole: Velaskezom i Ticijanom (njihovim viđenjem Venere), Delakroom, Gistavom Kurbeom i Rembrantom. Portreti ili pojedinačni ženski aktovi iz 1963. godine – prikazanih dok se odmaraju na jastucima ili kako posmatraju svoj odraz u ogledalu – inspirisani su Engrovim "Turskim kupatilom". Time što koristi tuđe motive kao inspiraciju, Pikaso nikako ne želi da se bavi plagijatom već da se odmeri sa klasicima slikarstva. U drugoj polovini šezdesetih, neposredno pred svoju smrt, sve više slika parove upadljivo velike starosne razlike, čime se direktno konfrontira svojim poodmaklim godinama i mladošću svoje supruge.

Istovremeno, slikar se vraća nekim od svojih ranijih tema kao, na primer, koridi. Razjareni bik koji svojim rogovima probada matadora, njegova predimenzionirana gubica, omlitavljeno telo žrtve i jarke boje njene odeće, motivi su koji se sve češće javljaju u Pikasovim delima iza 1966, posle teške operacije prostate kojoj je bio podvrgnut.

U bekstvu od smrti Pikasove slike postaju brže, nepovezanije i nervoznije. Kako to organizator izložbe primećuje u svojoj izjavi za novinare: "Čovek ima osećaj kao da iza svake od njih otkucava sat i kako je slikar za svako pojedinačno platno sebi odredio tačan kvantum vremena."

Sasvim posebna retrospektiva jednog od najznačajnijih slikara dvadesetog veka, udaljena od stila koji ga je proslavio – kubizma – dnevno privlači hiljade posetilaca radoznalih da saznaju nešto više o najzapostavljenijoj fazi Pikasovog likovnog stvaralaštva. Izložba traje do 7. januara sledeće godine.