Merkelova na nizbrdici

„Odluka će pasti u Berlinu.“

Ovim lakonskim komentarom otvaraju se rasprave širom Nemačke o budućnosti vladajuće Demohrišćanske unije (CDU) Angele Merkel.

Posle serije ovogodišnjih poraza na pokrajinskim izborima, od Hamburga do Bremena, ističe se značaj izbora za Senat Berlina 1. juna.

Novi debakl izvesno bi zapečatio sudbinu vladajuće garniture, ne samo na pokrajinskom, već i na saveznom nivou. Naravno, bio bi doveden u pitanje i položaj šefice stranke.

Eventualna pobeda značila bi samo produžavanje agonije jer, uprkos nezavidnom položaju, rukovodstvo ne menja strategiju. Ne nudi ništa novo ni pred izbore za Senat Berlina.

„Jasno je i zašto je tako”, piše nedeljnik „Cajt“. „Demohrišćani nemaju koncept koji bi privukao, odnosno povratio birače koji su stranci okrenuli leđa“.

Kao zbirno objašnjenje demohrišćanskih poraza ističe se – dezorijentacija stranke. Od dobijenih saveznih izbora 2009. stranka je „srljala” iz poraza u poraz, na svim regionalnim izborima.

Stranačko rukovodstvo padalo je na ispitima donoseći pogrešne odluke. Ovog proleća stranki je zamerana kolebljivost oko učešća ili neučešća Nemačke u „libijskoj avanturi NATO”, zbog zakasnele debate o mirnodopskom korišćenju atomske energije posle havarije atomske centrale u Japanu, sve do debate o nemačkom udelu u akciji spasavanja stabilnosti evra.

Analize opštih političkih smernica koje su demohrišćani postavili još 2005. upućuju na zaključak da je pogrešnom strategijom konstantno podstican odliv članstva i pristalica među biračima.

Angeli Merkel se prebacuje da je uvođenjem inovacija u politički kurs razočarala „tvrdo jezgro“ klasičnog biračkog centra. To se, primera radi, pokazalo posle njene inicijative da se poreska i socijalna politika usredsrede na radnu ženu, nauštrb klasičnih domaćica.

„Bio je to šamar u lice brojnim konzervativcima u stranci”, ističe u komentaru „Zidojče cajtung”.

Usklađivanjem opštih smernica stranačke politike sa neoliberalnim principima – ustupak najpre socijaldemokratama koji su sledili orijentaciju trećeg puta a potom i liberalima – privučena je šačica preduzimača, a izgubljena armija viših nameštenika, okosnica biračkog tela demohrišćana.

Inertno manevrišući „poput tankera na pučini”, stranka je oterala birače u zagrljaj Zelenima pa su oni – vešto koristeći položaj u opoziciji, ne snoseći odgovornost u vladi – stvorili alternativu i klasičnoj levici i klasičnom centru.

„Vremena su se promenila, stasale su nove generacije birača koje, većinski, gledaju ne samo u svoju budućnost već i u budućnost svoje dece i unučadi: zahtevaju ekološku odgovornost, predanost socijalnom opredeljenju i traže političku inovaciju koja podrazumeva samostalniji politički kurs – bez plaćanja danka sviračima u kolu globalista”, zaključuje „Cajt”.

Sudeći prema opštem mišljenju upućenih, demohrišćanima Angele Merkel predstoji principijelna odluka. Ne postavlja se pitanje da li će se, već kada će se povući u opoziciju? Hoće li raspisati prevremene izbore i prepustiti politiku u narednom periodu onima koji nude odgovarajuće koncepte?

Ili će, na uštrb prosečnog Nemačkog birača, ispuniti obaveze koje Nemačka ima pred međunarodnom zajednicom kao jedan od motora globalizma?

Miloš Kazimirović