Voždovački baron

Niko ne zna kada se infiltrirao među stalne goste kafane „Zelenbor”. Od flašice surutke nije se razdvajao. Doktor mu zabranio da pije. Ali, zato je napajao voždovačke cugere pričama o svojim poznanstvima sa uglednim ljudima. Po priči ovog matorca, kada bi se pojavio pored pape na misi u Vatikanu, vernici bi se pitali ko je čikica sa kapicom što stoji pored Koče iz „Zelenbora”.

U svojim kažama, Koča je drugovao sa ministrima, čuku su mu lečili hjustonski, a jetru moskovski lekari, nije vozio kola jer mu njegov prijatelj Maradona još nije vratio ključeve, pevao je prateće vokale Šarlu Aznavuru, redigovao Joneskove drame...

– Svašta sam ti ja radio u životu... Da napraviš knjigu deblju od „Kapitala” i Biblije zajedno... Vidiš kako mi kosa opala od silnih napora! – upirao je prst na svoju „fratarsku” ćelu. A onda, nastavi da pripoveda kako je Moniki Beluči posredovao u kupovini stana, a sa Bekenbauerom pikao „na male goliće”.

– Nego, Kočo, znaš li ti nekog u našoj opštini? Treba mi veza da uknjižim plac za vikendicu – pokuša da se član „posade” za stolom „ogrebe” o silna poznanstva novog „kormilara”.

– Ma, sve ti njih ja tamo poznajem, od predsednika do portira! Aj sredićemo nešto... Samo, malo ćeš morati da se isprsiš sa kintom – nagovestio je.

Mesec dana kasnije, u „Zelenbor” je svratio lokalni funkcioner. Posle nekoliko pića, „zemljoposednik” što hoće da gradi vikendicu obrati mu se za pomoć.

– Gospodine, Koča vam je to već sigurno rekao, hteo sam da vas pitam da mi pomognete oko knjiženja placa...

– A koji si sad pa ti? I koji bre Koča?

– Onaj matori sa ćelom na temenu, što stalno pije surutku...

– Aaaa, onaj što je Pogoreliću davao dodatne časove klavira – reče budža.

– Taj!

– E, baćo moj... Odavno tog prevaranta traže plavci. Mesecima se lažno predstavlja, zavrće ljude za ogromnu lovu. Obeća im da će preko svojih prijatelja da im učini ovo i ono, pa nestane. Prepoznao ga pre neki dan tip kojeg je oljuštio za finu kintu i prijavio ga policiji... Nisi mu valjda i ti dao pare?

– Ma kakvi... Ni dinara...

– E, dobro je!

– ... Ali žali bože onih 200 evra...