Ko sme da ima uvid u zdravstvene kartone

Ako se složimo da je ljudski život najdragocenija vrednost, onda je najlogičnije, da ga treba osigurati.

Ovdašnji pozitivni propisi ne dozvoljavaju da se život osigura u stranim osiguravajućim društvima, pa se možete opredeliti samo za osiguravajuće kuće registrovane na teritoriji Republike Srbije.

Ako ste to već učinili, onda bravo za vas.

Ovaj put ćemo se baviti pravima i problemima koji korisnici osiguranja imaju i na koje nailaze kada se desi takozvani osigurani slučaj(ovo se odnosi na slučaj smrti ili doživljenje). Priznajemo da se zakonska regulativa sa dužnim poštovanjem odnosi prema prestanku života, nazivajući ga „nedoživljenje”.

Bilo da je osiguranje života sa doživljenjem,bilo da je mešovito ( u slučaju nedoživljenja ili doživljenja), procedura isplate naknade je slična. Obraćate se pisanim zahtevom organizacionoj jedinici zaduženoj za: naplatu štete, likvidaciju štete, isplatu štete i slično, pri osiguravajućoj kući. Da vas podsetimo, dostavljate sledeću dokumentaciju:

- Pisani zahtev (preporučenom pošiljkom ili lično, tako da vam se stavi potvrda prijema),

- Fotokopiju svoje  lične karte (da biste se deklarisali kao stranka u postupku),

- fotokopiju ponude osiguravača,

- fotokopiju polise osiguranja,

- fotokopiju izvoda iz matične knjige umrlih za osigurano lice,

- fotokopiju ostale dokumentacije koja bi mogla biti od važnosti za naplatu štete.

Sve ovo ne mora u ovoj količini, ali vam predlažemo za slučaj da dođe do odbijanja zahteva za naplatu štete. Ako ste uspeli da ostvarite pravo na isplatu osigurane sume, na način kako je to predviđeno opštim uslovima osiguranja (ima još i dopunskih i posebnih uslova, ukoliko je za njima postojala potreba u trenutku potpisivanja ponude osiguravača), onda nema potrebe da dalje čitate ovaj tekst.

Ukoliko se desio „osigurani slučaj” ovog teksta, to jest dobijanje odgovora od strane osiguravača u kome se odbija vaš zahtev za naplatu štete, podsetićemo vas na važeću zakonsku regulativu.

1.Zakon o osiguranju („Službeni glasnik” RS br. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 101/2007). Tu nema mnogo priče o osiguranicima i njihovim pravima. Najveći deo je baziran na definisanje načina i pravila rada osiguravajućih, suosiguravajućih, reosiguravajućih kuća i ostalih društava.

2.Zakon o zaštiti podataka („Službeni glasnik” RS br. 97/2008 i čl. 109 Zakona o tajnosti podataka „Službeni glasnik” RS 104/2009). Taj će zaštititi mnoga prava osiguranika. U primeni od 1.1.2009. godine.

3.Odluka o načinu zaštite prava i interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih osiguranih lica i postupku posredovanja radi mirnog rešavanja spornih odnosa nastalih iz osnova osiguranja („Službeni glasnik” RS br. 46/2005). Definiše proceduru prigovora Narodnoj banci Srbije, ako niste uspeli da se sporazumete sa osiguravačem ili vam nije odgovorio u propisanom roku.

Pre nego što osiguravajućoj kući (osiguravaču) podnesete primedbu na odbijajući odgovor, proverite šta je napisano u ponudi osiguravača i šta je osigurano lice potpisalo.

Sigurno je da je u ponudi stajao i upitnik o zdravstvenom stanju osiguranika u kome je pomenuti morao navesti ili štiklirati odgovore na pitanja o raznim bolestima, od kojih ne bi smeo da boluje u trenutku dobijanja polise osiguranja. Ovo znači da, ukoliko je osiguranik prećutao neki relevantan podatak, za koji je imao saznanje (bolesti srca, kancer, HIV pozitivan, povišeni krvni pritisak i slično), osiguravač ima pravo da odbije zahtev za naplatu štete. Ukoliko je to uneto u zdravstveni karton, stvar biva još gora.

Kako ćemo rešiti problem državnih lekara koji pacijentima ne saopštavaju od čega zaista boluju, već im samo prepisuju lekove, i to sve na latinskom jeziku, praksa nije ustanovila. Možda i zato što rade na normu i nemaju potrebu da poduče neuke stranke, a i ne mogu da sagledaju posledice takvog čina, jer nemaju saznanje čemu bi medicinski kartoni mogli da služe. O tome drugi put.

Naročito je bitno da se proveri da li je osiguranik ovlastio osiguravača da u njegovo ime može izvršiti uvid u zdravstvenu dokumentaciju.

Zakon o zaštiti podataka je prilično tačno definisao ko ima pravo uvida u zdravstvenu dokumentaciju. Shodno tome, kaže:

- „podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik,veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, 

ZDRAVSTVENO STANjE, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu    za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak” (član 16. Zakona o zaštiti podataka),

- „pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pismenom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja” (član 17. Zakona o zaštiti podataka).

Sada da vidimo koja su to lica koja mogu dati pristanak i na osnovu kojih dokaza:

„Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

Pristanak se može dati preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.” (član 10. Zakona o zaštiti podataka).

Taj pojam „overeno” može biti izvršen uopštini ili u sudu. Praksa je pokazala da najbolje pravno dejstvo proizvode punomoćja overena u sudu. Ovim se postavlja pitanje da li je, „rukovalac” ili kako zakon kaže: „Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac)” – član 3. alineja 2. Zakona, propisno ovlašćen od strane fizičkog lica (osiguranika) da izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju. Takođe, pretpostavljamo da se ono „braća i sestre” odnosi na rođenu braću i sestre.

Zatim vam navodimo i vrlo bitan član Zakon o zaštiti podataka – član 15. koji obavezuje rukovaoca (osiguravača ) da obavesti osiguranika ili one koji imaju, prema Zakonu, pravo uvida u njegov dosije, da prikuplja podatke o fizičkom licu od drugog lica, o sledećem:

„1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom,

2) svrsi prikupljanja i daljoj obradi podataka,

3) načinu korišćenja podataka,

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke,

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade,

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva,

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade,

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu, bilo suprotno savesnom postupanju.”

Isti član omogućava rukovaocima da ne upoznaju fizičko lice sa takvom vrstom prikupljanja podataka u slučaju:

„Kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nijedostupno.”

Potrudite se da budete primereni, potrebni i dostupni.

Naš savet je da nikako ne pristanete na stav 4, člana 15. koji, parafrazirano, kaže da rukovalac može obrađivati pomenute podatke i na osnovu usmenog upoznavanja lica na koje se podaci odnose ili drugog lica, UKOLIKO PRISTANE.

Zaključak pismenog zadatka:ukoliko ste dobitnik odbijajućeg dopisa na zahtev za naplatu štete životnog osiguranja, obratite pažnju na pravni lek koji vam je dostavljen u dnu dopisa, rešenja ili slično i iste podsetite na navedene članove Zakona o zaštiti podataka (ukoliko zaista imate osnova).

Ne zaboravite, šta god da su vam napisali, mora imati obrazloženje. Bez toga je ništavno.

U sledećem broju ćemo razmotriti još neke slučajeve osiguranja, kao i državne organe koji su nadležni za rad osiguravajućih društava.