Nije sve gotovo

Bez Mladića u Hagu, Srbija bi u decembru, kada bi trebalo da se donese odluka o dodeli statusa kandidata i početku pregovora, teško videla Brisel. Sa Mladićem u Sheveningenu, još nije sve gotovo: „lopta” je, sudeći po svim aktuelnim reakcijama iz Evrope, i dalje na ovdašnjem terenu.

Evropski predstavnici i posmatrači slažu se da je Srbija hapšenjem najtraženijeg haškog optuženika napravila „veliki korak ka evropskoj budućnosti”. Ali, oni gotovo uglas poručuju da Mladić neće biti dovoljan za kandidatski status, da zemlja mora da uradi još mnogo toga.

U ovom trenutku, najviše je onih koji podsećaju Srbiju na preuzete, a neispunjene reformske obaveze. Mora da se uradi više u obračunu sa korupcijom i organizovanim kriminalom, osnaži vladavina prava i ubrza reforma uprave, uradi više na zaštiti manjina i poštovanju rodne ravnopravnosti. A dobra volja koja je proistekla iz hapšenja Mladića u EU, mogla bi, kako je ocenio predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, da „pomogne da se Srbija katapultira kroz bolne, ali neophodne strukturne reforme”.

Primedbe koje se tiču onih desetak poznatih uslova s razlogom se ispostavljaju na srpski konto. Iako je Vlada Srbije još u decembru prošle godine napravila Akcioni plan za sticanje statusa kandidata, u kojem su pobrojane preporuke Evropske komisije (koja u toku ovog meseca počinje da piše nacrt mišljenja o spremnosti za status kandidata), mnoge od tih obaveza još nisu ispunjene – od dobro poznatog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, preko zakona o restituciji, do propisa iz oblasti pravosuđa. Da li će Srbija stići da to uradi do juna, odnosno do septembra kada se „pečati” izveštaj EK (koji će biti obelodanjen u oktobru), nije mogućno reći, tek izjava potpredsednika vlade Božidara Đelića da znamo svoje obaveze i da ne očekujemo nikakve privilegije, zvuči uverljivo. Nadu da bi zemlja kako-tako, ipak na vreme, mogla da stigne da obavi svoje zadatke podgreva i zapažanje direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milice Delević, koja je primetila da se dosta toga ovde završi baš u poslednjem trenutku.

Iako se u Srbiji tvrdi da su isporukom generala Mladića sve političke prepreke (ili barem njihov najveći deo) na putu ka Briselu uklonjene naša zemlja će, po svoj prilici, do jeseni, i kasnije, morati da dokazuje i svoju spremnost „na regionalnu saradnju” sa Kosovom, „za opipljivo sređivanje odnosa s Kosovom”. Na to jasno ukazuje i poruka izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju Ulrike Lunaček da se Srbija ne sme zadovoljiti korakom koji se odnosi na Mladića, jer će „razvijanje dobrih odnosa sa susednim, nezavisnim Kosovom biti takođe važno”. Nasuprot činjenici da Evropa nema jedinstven stav, ona je upozorila da „niko u EU neće iskreno prihvatiti drugi Kipar, odnosno podeljenu zemlju s granicama koje nisu prihvatljive svima”.