Hapšenje Mladića je međaš

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Ratko Mladić je na neki način bio u glavnoj ulozi na jučerašnjem zasedanju Saveta bezbednosti posvećenom razmatranju rada dva ad hok međunarodna suda za ratne zločine, one počinjene u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. U usmenim izveštajima predsednika suda Patrika Robinsona i glavnog tužioca Serža Bramerca, njegovo hapšenje je ocenjeno kao „međaš u istoriji tribunala”, (Robinson) i „značajan događaj za Srbiju i region, za tribunal i međunarodnu pravdu”, (Bramerc).

Tužilac Bramerc je svoj pisani izveštaj dostavio još 12. maja, koji je, dve nedelje potom, 26. maja postao zastareo, jer je Srbija ispunila jednu od svojih ključnih međunarodnih obaveza. U svom izlaganju je ukazao da Beograd sada ima važnu ulogu da objasni zašto je Ratko Mladić morao da bude uhapšen, uz čestitke kako vlastima u Beogradu, tako i nadležnim službama.

Po mišljenju Bramerca, sada je neophodno da se u celosti istraži činjenica kako je bilo moguće da se general sa haške poternice uspešno skriva čak 16 godina, i u tom kontekstu pozdravio najavu Srbije da će svaki državni službenik, ako se dokaže da je u tome učestvovao, biti izveden pred sud.

Bramerc je takođe zatražio da „bez odlaganja” bude uhapšen i jedini preostali optuženik Goran Hadžić. Izneo je takođe i ocenu da Srbija revnosno sarađuje sa njegovom kancelarijom kad je reč o dostavljanju tražene dokumentacije, što nije slučaj sa Hrvatskom kad je reč o vojnim dokumentima iz ”Oluje”. Zagrebu je, u posebnom delu izlaganja, zamerio i na izjavama nekih zvaničnika posle presude generalu Gotovini.

I sudija Robinson i tužilac Bramerc, kao i njihove kolege u sudu za Ruandu, izneli su da se njihovi mandati privode kraju, ali da predstoje još neki važni poslovi.

Sudija Robinson je tako potvrdio da će suđenje Radovanu Karadžiću biti okončano 2014. On je ukazao, i zatražio adekvatnu podršku Saveta bezbednosti, kao osnivača tribunala, na veliki problem osipanja kadrova, na veliki odliv veoma važnih ljudi za rad suda koji koriste svaku priliku da u okviru sistema UN pređu na neke sigurnije i perspektivnije poslove.

Izneo je i problem „smeštaja” onih koji će tek biti osuđeni, navodeći da tribunal sada ima ugovore sa samo 17 zemalja za izdržavanje kazni u okviru njihovih zatvorskih sistema, čiji će kapaciteti odvojeni za ovu svrhu veoma brzo biti popunjeni. Apelovao je zbog toga na sve članice UN da se ovaj teret podeli ravnopravnije.

Hapšenje Mladića pozdravljeno je i u istupanjima ambasadora svih članica Saveta bezbednosti. Predstavnica Francuske ovu priliku je iskoristila i za opomenu „svima koji i danas naređuju napade na civile”, aludirajući očigledno na neke bliskoistočne lidere, uz napomenu da zločini protiv humanosti ne zastarevaju.

Rusija je podsetila na svoj stav da bi tribunal svoj rad morao da završi do kraja 2014, i da hapšenje Mladića ne bi smeo da bude razlog da se taj rok pomera. Po oceni Nemačke, isporuka Mladića „Srbiju približava njenim evropskim integracijama”, ali hapšenje Gorana Hadžića „mora da ostane prioritet”.

Na nužnost da tribunal sve poslove okonča u predviđenom roku ukazala je i predstavnica Kine, dok je ambasador Velike Britanije kritikovao činjenicu što od završetka nekih procesa do saopštavanja presude prođe i godinu i po dana.

Za američku ambasadorku odlazak Mladića u Hag je takođe međaš „na putu ka pravdi i pomirenju” u bivšoj Jugoslaviji.

Goran Hadžić je inače jedini begunac koga potražuje tribunal za bivšu Jugoslaviju, dok Ruanda ”duguje” čak devet osumnjičenih za ratne zločine počinjene u tamošnjim plemenskim sukobima.