Srbija se odlično pripremila dijalog sa Prištinom

Madrid bi želeo da se 12. oktobra, kada se u Evropskoj uniji Srbiji odobrava status kandidata, ujedno odredi datum za otpočinjanje pregovora o pridruživanju.

„Nemamo nikakvih predrasuda, nema razloga da se čeka i odlaže početak pregovora ukoliko su ispunjeni svi uslovi iz upitnika. Treba čestitati Srbiji za ogroman posao koji je uradila i naročito posle izručenja Ratka Mladića kada je pokazala da je u stanju da to uradi. Želimo da na naš državni praznik 12. oktobra dobijete status kandidata, i da već u decembru počnu pregovori, rekao je za „Politiku” ambasador Španije u Beogradu Injigo de Palasio de Espanja uoči posete španske ministarke spoljnih poslova Trinidad Himenes.

Da li ste obavešteni kako teče dijalog između Beograda i Prištine s obzirom na to da ste vi bili zemlja koja nije priznala Kosovo, ali koja se zalagala za razgovor između dve strane?

Beograd se za dijalog sa Prištinom jako dobro pripremio. Srpska delegacija napravila je svestranu i suštinsku analizu praktičnih problema. Očekuje se da će u julu već u sledećoj rundi pregovora u Briselu neke praktične životne stvari biti rešene. To će na terenu doneti bolji život stanovništvu svih nacionalnosti. Dobro je za stabilnost celog regiona.

U kom smislu će se poboljšati život?

Ustanoviće se pravila, a to je upravo ono što je EU tražila: da se stvore uslovi na terenu za koegzistenciju, što je u interesu obe zajednice.

Postoje različita mišljenja o podeli Kosova?

O tome se govori odavno. Bilo je u prošlosti različitih neoficijelnih predloga. Madrid ne smatra da treba da zauzme zvanični, javni stav o ovim alternativama. Jer one ne spadaju u okvir razgovora između Beograda i Prištine koji su u toku.

Na osnovu čega ocenjujete da je Beograd ušao pripremljen u dijalog?

Beograd pokazuje ozbiljnost i dokazuje da je pouzdani saveznik. Daje konstruktivne predloge za praktične nevolje: o slobodi kretanja, avionskom i drumskom saobraćaju, sertifikaciji diploma. Ima rešenje i za katastarske i druge dokumente. Mislim da EU to vidi i dobro ocenjuje i da je važno da se ovaj dijalog nastavi. Pitanje severa Kosova je jako delikatno, i razumem zašto bi ono trebalo da se reši na neki način. Ali  u ovom trenutku to nije na dnevnom redu pregovora.

Da li još uvek postoji opasnost od ukidanja bezviznog režima zbog velikog broja lažnih azilanata?

Ne. Mislim da su i Brisel i Beograd uložili jako značajne napore da se ovaj bezvizni režim uspostavi. On se neće ukinuti tek tako. Beograd je Briselu izneo čitav niz predloga kako da se preduhitri problem lažnih azilanata pre nego što on postane nerešiv. Ovakvi sporazumi su odraz poverenja između dve strane i EU nije izgubila to poverenja u vašu zemlju. Srbija je pokazala da će učiniti sve što može kako bi sprečila veću ekonomsku emigraciju koja se lažno predstavlja kao politički ugrožena. Statut o zaštiti od političkog progona i davanju azila je vrlo striktan. Nije u redu kada se on zloupotrebljava. Zahvaljujući brzoj akciji Srbije broj lažnih azilanata je znatno smanjen za kratko vreme.

Kako se vi snalazite sa izbeglicama sa severa Afrike i iz Latinske Amerike?

Španija je primila ogroman broj ljudi u vreme ekonomskog buma. U periodu od pet-šest godina primili smo više od četiri miliona emigranata. Tada je bilo posla. Većina se jako dobro snašla i dovela svoje porodice. Nisu dolazili samo iz područja koje ste pomenuli, već je Španija na prvom mestu po broju zajednice iz Rumunije, odakle je došlo oko 700.000 ljudi. Mi ne pravimo razliku između Roma i drugih Rumuna, pa ih i ne prebrojavamo po tom principu. Sa Romima živimo u zajedništvu vekovima.

Vi ste u vašoj zemlji priznali gej brakove i lično se zalažete za potpunu jednakost u zakonu?

Ponosim se što predstavljam zemlju u kojoj nema diskriminacije, ni prema manjinama ni prema došljacima. Mi nismo uništili porodicu time što smo dali pravo gej populaciji da se venčava. Društvo se nije pokvarilo. Naprotiv, svako je, bez obzira na boju kože ili nacionalnost, versku ili seksualnu pripadnost, deo našeg zajedničkog projekta u društvu. Ni Srbija ne bi izgubila ni svoju tradiciju ni svoju kulturu kada bi ta prava bila veća, kao u drugim zemljama EU.