Separatizam – jedna od najvećih pretnji

Bilateralni odnosi između Azerbejdžana i Srbije uspešno se razvijaju. Uspostavljen je čvrst politički dijalog, rešavaju se sva pitanja koja se odnose na odnose naše dve zemlje, kaže u intervjuu za „Politiku” predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev uoči dolaska u Beograd. „Odluke donete tokom uzajamnih poseta šefova država na najvišem nivou, kao i dokumenti o saradnji koji su potpisani, uveren sam, biće realizovani u najskorije vreme i još više će nas zbližiti. Azerbejdžan i Srbija podržavaju jedno drugo i na međunarodnom planu. Nadam se da će ta podrška biti nastavljena.”

Da li nivo saradnje dve zemlje na ekonomskom planu odgovara nivou političkih odnosa?

Politički odnosi između Azerbejdžana i Srbije nalaze se na visokom nivou. Postoji dovoljno mogućnosti da se i naše veze na ekonomskom planu razviju do istog nivoa. Odgovarajuće strukture, poslovni ljudi obe zemlje treba racionalno da koriste te mogućnosti. U tom smislu, posebno bih želeo da izdvojim saradnju u sektoru energetike. Energetski resursi Azerbejdžana transportuju se različitim maršrutama na tržišta u svetu. Naša zemlja već igra važnu ulogu u vezi sa pitanjem energetske bezbednosti regiona. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti imati značajnu ulogu i u vezi sa pitanjima energetske bezbednosti Evrope. Mislim da treba više pažnje da posvetimo i kulturnoj i društvenoj oblasti. Treba bolje da poznajemo jedni druge, a za to je potrebno intenziviranje uzajamnih poseta na raznim nivoima.

Koje privredne grane u Srbiji su najprivlačnije za ulaganje azerbejdžanskog kapitala?

Azerbejdžan je zainteresovan za uzajamne investicione projekte sa Srbijom. Smatram da, sa tog aspekta, saradnja između naših zemalja može da bude uzajamno korisna i veoma efikasna. Uzajamno investiranje može da obuhvati oblasti energetike, turizma, poljoprivrede, informacione i telekomunikacione tehnologije i druge sfere.

Saradnja sa Azerbejdžanom može za Srbiju da bude podsticaj za saradnju i sa drugim državama u regionu?

Azerbejdžan ima izuzetno dobar geografski položaj, na spoju Evrope i Azije. Sa druge strane, tokom poslednjih godina, zabeležili smo intenzivan ekonomski razvoj. Pored privrednih grana urađeno je veoma mnogo u oblasti izgradnje infrastrukture, saobraćajne mreže koja odgovara svetskim standardima. Železnička pruga Baku–Tbilisi– Kars, koja će biti predata na korišćenje sledećih godina, imaće važnu ulogu tranzitnog koridora za prevoz roba između Azije i Evrope. U izgradnji je novi kompleks međunarodne morske trgovačke luke Baku, koja će još više povećati naše tranzitne mogućnosti. Širenje trgovinsko-ekonomskih odnosa između naših zemalja može da pomogne širenju veza Srbije i sa drugim zemljama sa šireg prostora Evroazijskog kontinenta.

Za većinu bivših sovjetskih republika, među njima i za Azerbejdžan, kaže se da su nedovoljno uradile na demokratizaciji društva.

Azerbejdžan je država sa demokratskim tradicijama. Još 1918. godine stvorili smo demokratsku državu, prvu na Istoku. Bez obzira na veoma kratak period njenog postojanja, realizovan je niz važnih demokratskih procesa. Tih godina žene su u Azerbejdžanu imale pravo glasa, u nizu država na svetu one su tog prava bile lišene.

Krajem dvadesetog veka, prvih godina posle obnove nezavisnosti Azerbejdžana, suočili smo se, sa jedne strane, sa agresijom Jermenije i zauzimanjem naših teritorija od strane oružanih snaga ove zemlje, što i danas traje, a sa druge strane, sa građanskim ratom unutar zemlje i teškim ekonomskim padom. Bez obzira na sve, uspešno smo prebrodili teškoće i ostvarili velike uspehe u ekonomskom razvoju, kao i u demokratizaciji.

Kao rezultat demokratskih reformi urađeno je veoma mnogo na obezbeđenju funkcionisanja višepartijskog sistema, na slobodi štampe, slobodi govora, pravu glasa i u drugim oblastima. Sve te procese visoko su ocenili Savet Evrope, Evropska unija i druge autoritetne međunarodne organizacije. Mi gradimo savremenu, demokratsku pravnu državu i težimo ka još intenzivnijem sprovođenju reformi u tom pravcu.

Naše dve zemlje se u određenoj meri suočavaju sa sličnim problemima na unutrašnjem planu – sa nemogućnošću realizacije potpunog suvereniteta na delu svoje teritorije. Za Srbiju je to Kosovo, za Azerbejdžan – Nagorno-Karabah.

Kao što vam je poznato, već oko 20 godina region Nagorno-Karabah, koji predstavlja sastavni deo Azerbejdžana, i još sedam opština naše republike koje se nalaze van administrativnih granica Nagorno-Karabaha, nalaze se pod okupacijom Jermenije. Posle sprovođenja politike etničkog čišćenja od strane Jermenije milion naših sunarodnika našlo se u položaju izbeglica, ili lica primoranih na preseljenje.

Savet bezbednosti UN doneo je četiri rezolucije u kojima se zahtevalo hitno i bespogovorno povlačenje jermenskih oružanih snaga sa naših okupiranih teritorija. Parlamentarna skupština OEBS-a, Evropska unija Savet Evrope, Islamska konferencija takođe su doneli odgovarajuće rezolucije u vezi sa ovim pitanjem. Nažalost, Jermenija sve to ignoriše. Taj konflikt mora biti regulisan samo na osnovu principa teritorijalne celovitosti i neprikosnovenosti državnih granica. Što se tiče pitanja samoopredeljenja nacija, za Jermene koji danas žive na Nagorno-Karabahu, i za azerbejdžansko stanovništvo koje će se tamo vratiti, moguće je organizovati samoupravu u sastavu suverene države Azerbejdžan.

Srbija se, takođe, suočila sa etničkim separatizmom. Azerbejdžan smatra da su izmene granica jedne države bez njene saglasnosti apsolutno nedopustiv čin. Međunarodne norme i principe treba da poštuju sve zemlje. Uzajamna podrška unutar međunarodnih organizacija između Azerbejdžana i Srbije, dveju zemalja koje su se suočile i vode borbu protiv separatizma koji predstavlja jednu od najvećih pretnji međunarodnoj bezbednosti, i njihova saradnja u toj oblasti veoma su važne.

Slobodan Samardžija