Visoka cena decentralizacije

Primenom predloga decentralizacije Ujedinjenih regiona Srbije (URS) državna kasa u 2012. godini biće uskraćena za oko 40 milijardi dinara. Promene, koje podrazumevaju da umesto 40,80 odsto prihoda od poreza na zarade ostane lokalnim samoupravama, mogle bi minus u državnoj kasi da uvećaju za oko 1,1 odsto. Ovo upozorenje nalazi se u analizi fiskalnih efekata modela decentralizacije koji je Fiskalni savet juče dostavio skupštini, saznaje „Politika”.

– Stoga predloženi model nije fiskalno održiv, te bi njegovo usvajanje zahtevalo fiskalno prilagođavanje od 1,1 odsto na nivou države. U suprotnom, to bi narušilo fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost, navodi se u ovoj analizi u koju je „Politika” imala uvid.

Autori ovog dokumenta ističu da predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade ostane opštinama, nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi, koja preporučuje da taj prihod dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Ukoliko se pomenuti predlog usvoji neophodno je sprovesti značajno finansijsko prilagođavanje, navodi se u izveštaju, što znači da rashode u državnoj kasi takođe treba smanjiti za 1,1 odsto kako se minus u budžetu ne bi povećao iznad zakonom dozvoljene granice (3,2 odsto za 2012. godinu). To se može postići ili prenosom funkcija i obaveza sa centralnog na lokalni nivo vlasti, smanjenjem rashoda, ili povećanjem prihoda.

– Prenos funkcija i obaveza na lokalni nivo zahteva odgovarajući temeljan i kredibilan plan koji nije sadržan u pomenutom predlogu decentralizacije – ističe se u izveštaju i dodaje da to znači da bi bilo neophodno ili povećati prihode ili smanjiti rashode u kasi.

Autori ovog dokumenta ističu da će smanjenje rashoda biti teško izvodljivo, jer već prema Zakonu o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima troškovi u 2012. godini moraju biti manji za oko 30 milijardi dinara. Kao jedna od mera za smanjenje rashoda u kasi, spominje se i zamrzavanja plata i penzija sledeće godine ili rezanje troškova namenjenih za kapitalne investicije, što se ocenjuje kao najlošiji scenario.

A kada je o eventualnom povećanju prihoda reč, kao jedna od opcija spominje se povećanje poreza na dodatu vrednost. Na primer, sa 18 na 20 odsto, predlažu članovi Fiskalnog saveta. Takođe, moguće je i povećanje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22 na 26 odsto. Ovaj pristup se ocenjuje kao nepoželjan sa makroekonomskog stanovišta, jer bi se na taj način znatno povećala opterećenja privrede i građana.

– Tvrdnja predlagača da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva nije validna – zaključuje se u izveštaju.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, za „Politiku” potvrđuje da je tačno da će se primenom predloga decentralizacije zaista u budžetu stvara jaz od 40 milijardi dinara ili tačnije oko 43 milijardi dinara. Međutim, ono što u pomenutoj analizi nije rečeno je da prelog podrazumeva i smanjenje rashoda kojim bi se negativni efekat na budžet eliminisao.

– Prenošenjem ovlašćenja sa republičkog na lokalni nivo, odnosno racionalnijom podelom posla, smanjiće se rashodi na centralnom nivou. To znači da će smanjenje prihoda pratiti i adekvatno smanjenje troškova iz republičke kase – objašnjava Dinkić i dodaje da je analiza Fiskalnog saveta površna.

Autori izveštaja ističu da će se primenom ovog predloga dodatno povećati razlike između razvijenih i nerazvijenih opština i da će se time dodatno produbiti regionalne razlike.

Takođe, primena predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu značila bi gubitak prihoda u budžetu Republike Srbije od oko 1,5 milijardi dinara, ali i u pokrajinskoj kasi od oko 1,4 milijardi dinara.

– S obzirom na to da je reč o relativno malim iznosima, ocenjujemo da je sprovođenje predloženog rešenja ostvarivo, piše u izveštaju.

Fiskalni savet se bavio predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu. Ocenjuje se da česte promene poreza nisu poželjne, jer potkopavaju predvidivost poreskog sistema i nesigurnost kod ekonomskih aktera.