Poslednji veliki cinik 20. veka

U Grafičkom ateljeu „Dereta” predstavljena je knjiga „Sioran” (razgovori), koju je s francuskog preveo Stanko Džeferdanović. O knjizi su govorili Sanja Domazet i Siniša Kolarić.

Emil M. Sioran (1911–1995), rođen je u selu Rasinari u Karpatima, u Rumuniji, kao sin pravoslavnog sveštenika. Na rumunskom njegovo prezime Čoran, objašnjava Sanja Domazet, znači onaj koji čuva crne ovce. Iako je bio sin sveštenika, nije verovao u Boga, ali se Bogu stalno obraćao. Knjiga njegovih razgovora „Sioran” – knjiga je u kojoj Sioran govori o Sioranu.

Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake nagoni da prihvate najveće životne probleme. Njegova filozofija odbacuje sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast.

Dok ga čitamo, čini nam se da zajedno s njim učestvujemo u uzbudljivoj avanturi otkrivanja često skrivenih nepravdi istorije i nesposobnosti čoveka da radikalno izmeni svoj položaj. Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran ipak pokušava da na sebi svojstven način vrati veru u ljudsku vrstu. Sioranovi razgovori su njegovo prvo kompletno i autobiografsko predstavljanje na srpskom jeziku, pokušaj samoposmatranja, objašnjavanja straha, ljubavi i života.

Sioran je, ističe Siniša Kolarić, bio poslednji veliki cinik 20. veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću, odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom. Stanovao je u potkrovlju, u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od deset hiljada franaka. Nije dozvolio ni da ga kandiduju za Nobelovu nagradu. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama.

Sioran izražava ideje koje su u istoriji ljudske misli već manje-više poznate, ali te ideje radikalizuje, zaoštrava, dovodi do ekscesa. To je, upravo, ono što ga čini jednim od mislilaca tipičnih za duhovnu klimu našeg vremena. Sledbenik više filozofa i ideologa, stvorio je filozofa i ideologa, stvorio je filozofiju koja je antifilozofija, i ideologiju koja je antiideologija. Razgovori sa Sioranom, naglašava Kolarić, uzbudljivo su putovanje kroz istoriju, filozofiju, metafiziku, ali možda, pre svega, obračun sa samim sobom i svetom koji ga okružuje.

Zalagao se za samoubistvo, ali se nije ubio, umro je prirodnom smrću i sahranjen na groblju Monparnas, u Parizu. Ali, njegova životna saputnica – Simon Buve, završila je tragično, utopila se u moru, prihvatajući filozofske stavove Emila M. Siorana.

Z. R.