Rakovica: deset puta manje radnika

Može li se zaustaviti propadanje nekadašnjeg ponosa jugoslovenske i beogradske motorne industrije DMB-a i sa njim cele industrije u Rakovici?

Nameće se pitanje: ako je zapošljavanje drugo po značaju u programu sadašnje vlade kako je moguće to ostvariti ako nestaje industrija? U rakovičkim preduzećima: DMB-u, IMR-u, Rekordu, Jugostroju, Tehnogasu 1990. godine bilo je petnaest hiljada zaposlenih. Sada ih je deset puta manje.

Može li Beograd da se razvija bez industrije? Da li su bankarstvo, trgovina, ugostiteljstvo, školstvo, nauka, zdravstvo, mediji, komunalna preduzeća, saobraćaj, turizam, kultura... dovoljni da u Beogradu zaposle sve sposobne za rad?

Tajkuni su uticali da se ubrza propadanje giganta metalne industrije pored Topčiderske reke. Idealno građevinsko zemljište, rešena infrastruktura, saobraćajnice, vodovod i kanalizacija, struja, grejanje, sve postoji. Broj hektara industrijskih hala u računicama pretvoren u brzu, sigurnu i laku zaradu.

Da li je ekonomski pametno odreći se industrijske tradicije? Odgovor i u ovim kriznim vremenima treba da da nauka o dugoročnom razvoju Srbije, a ne pojedinci, agencije i tranziciona stihija privatizacije.

U pregovorima sa ,,Fijatom” od 1954. godine nije se moglo ni pomisliti da se u Srbiji (Jugoslaviji) proizvode automobili a ne i motori za automobile. Za tu ulogu Beograd je izgradio fabriku u DMB-u. Novoj fabrici kumovao je gradonačelnik Beograda Branko Pešić.

U godini neposredno pred uvođenje sankcija (zapadnih zemalja) iz rakovičkog ,,Dvadeset prvog maja” izvezeno je za potrebe ,,Fijata” 45.000 automobilskih motora. To je najbolji dokaz sposobnosti, znanja i kvaliteta. Nije objašnjeno zašto se Srbija zadovoljila, uz ushićenje pojedinaca, obnavljanjem proizvodnje automobila u Srbiji (Kragujevac), ali bez motora iz DMB-a.

Da podsetimo, u Rakovici se godišnje (1989) proizvodilo trista hiljada motora: za automobile DMB, a za traktore IMR.

Sve više se ističe da je za Srbiju razvojna šansa poljoprivreda. Zašto bi se odrekli proizvodnje traktora sa iskustvom od pedeset godina ili malolitražnih motora sa sličnom perspektivom i poznatim kupcem? Neki učinjeni potezi države (isplaćene otpremnine) ne bi trebalo da prevagnu na stranu tajkuna. Potpuno gašenje proizvodnje motora u Rakovici proizvelo bi dalekosežne negativne posledice. Zamor ili slab interes u traženju strateškog partnera ne mogu biti izgovor. Za prelaznu ocenu sabira se šta je urađeno, ali i šta nije, a moglo se.

Da li će najava proizvodnje petnaest hiljada traktora u Rakovici za izvoz rastužiti tajkune, videćemo. Ima i drugih primera oživljavanja nekad uspešnih proizvodnih fabrika. Biće ih još više ako se unapredi i učini atraktivnim školovanje za radnička zanimanja. Kao što se moraju pronalaziti i radna mesta za sedamnaest hiljada nezaposlenih Beograđana sa fakultetskom diplomom.

Pored proizvodnje avionskih motora, remonta mlaznih motora i izrade vrhunskih alata, u DMB-u smo pravili i vitalne delove za tenkove. Bogata azijska država (2011) nudi pare za remont. Novostvorene države bivše Jugoslavije pokazuju želju za udruživanjem za taj, i ne samo za taj posao.

Holding sistem DMB u svojim pogonima na petnaest hektara, sa četrdeset hiljada kvadratnih metara korisne površine, ne zagađuje životnu sredinu, iako neki uporno proturaju neistine o tome.

Država Srbija i grad Beograd morali bi sa više upornosti, svestrane stručne i novčane pomoći da se uključe u rešavanje sudbine rakovičke industrije.

*Radnici ,,21. maja” u penziji