Nesigurna kuća

Korupcija postoji od kada je sveta, ništa novo i ništa neobično. (Ne)običan je samo način kako se ona suzbija. Najnoviji primer da se nešto čini u borbi protiv ovog zla je novo telo vlade koje će novim merama pokušati da borbu učini efikasnijom.

Srbija, da se zna, već ima utemeljene organe Poreske uprave, ima Upravu za trezor i javna plaćanja, MUP, BIA, tužilaštvo, Republički fond zaPIO, Upravu carine, vladin savet ali i Agenciju za borbu protiv korupcije... spisak je podugačak!

Očigledno je, ipak, da sve te službe i ustanove sistemski nisu povezane, koordinisane i spretne u borbi, pa je vlada oformila i novo telo na čelu s ministarkom pravde – sa pričom i opravdanjem da zada novi, jači udarac ovoj „hobotnici”.

Zato, na već sve postojeće mere, zakone, ustave i ne zna se čega još, došlo se na ideju o dodatnoj zaštiti svakog službenika koji bude odbio da izvrši protivzakoniti nalog šefa. On će ubuduće imati posebnu državnu zaštitu. Ne baš da bude smešten, kao žrtva, u sigurnu kuću daleko od očiju šefa koji, kao po onoj matrici za kućne nasilnike, nastavlja da hara. Planira se i izmena određenih zakonskih akata kako bi procedure u pružanju javnih usluga bile jasno definisane, javne nabavke zaista – javne, a diskretna prava direktora sužena i svedena na najmanju meru.

Poruka Evropske unije, koju svi znamo, jeste da ne oklevamo, da popravimo „plasman” na crnoj koruptivnoj listi, i to kako znamo i umemo, ako hoćemo u Evropu! To znači da tužilaštvo, na primer, mora samo da traži od Narodne banke izveštaj o sumnjivim transakcijama plaćanja u inostranstvu, ili od Uprave carina protok robe a ne da, kao do sada, čeka da neko podnese krivične prijave.

A da je sve uzelo maha, uzelo je, jer na primer, ove godine već imamo 850 sudskih postupaka za zloupotrebu službenog položaja, što je dvostruko više nego u 2010. godini.

U poslednjem rangiranju Transparensi internešenela, Srbija je u skali od jedan do deset dobila ocenu 3,5. U pitanju je ocena koja je daleko ispod prve prolazne, od „petice” i rezervisana je za zemlje u kojima korupcija predstavlja izuzetno ozbiljan, sistemski problem. Mesto na tabeli delimo i sa Kolumbijom, Lesotom, Peruom, Tajlandom, Grčkom i Kinom. Ako se izuzme BiH, ispod smo svih bivših jugoslovenskih republika.

U drevnoj Kini, ispred carske palate, kaže priča, postojala je prodavnica ćupova koja uopšte nije menjala svoj asortiman. Ko bi došao da nešto traži ili pita za pomoć carske službenike, kupovao bi ćup, a veličina je zavisila od težine molbe. Carski službenik po dobijanju poklona u vidu ćupa, rešavao je molbu, a ćup je na kraju dana vraćao u prodavnicu i uzimao novac za njega. Verovalo se tada da je problem mita i korupcije na taj način – sistemski rešen.

A nije, čim Kina danas deli mesto sa Srbijom.

Između toga da li da jurimo nepoštene ili da štitimo poštene službenike, bilo bi neophodno – i jedno i drugo! Bez oklevanja!