Zukorlić osnovao BANU

NOVI PAZAR – U Novom Pazaru, na Internacionalnom univerzitu, danas je održana Osnivačka skupština Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU) koja će imati 21 člana.

Za predsednika Akademije, koja će imati dvojno sedište u Novom Pazaru i Sarajevu izabran je Ferid Muhić. Članovi BANU su i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić i član ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Ejup Ganić za kojim je Srbija raspisala međunarodnu potenicu preko Interpola.

Zukorlić je najavio da će inauguraciona skupština biti održana za nekoliko sedmica u Sarajevu, u svim gradovima nekadašnje SFRJ i širom sveta.

Muftija je poručio da je „BANU najbitniji stub opstanka bošnjačkog naroda”i da on lično oseća duboku potrebu da, kako je rekao, zahvli svevišnjem Stvoritelju koji je nemoguće učinio mogućim.

„Moji lični snovi prerastaju u javu”rekao je Zukorlić više puta prekidan aplauzima. Zukorlić, koji je izabran za generalnog sekretara Akademije, je rekao da je čast utemeljivača BANU-a poneo danas 21 član i to je kako je rekao „prvi saf” (red) bošnjačkog znanja, umeća, umetnosti, a to, dodao je, znači bošnjačke snage.

On je izrazio zadovoljstvo izborom Ferida Muhića za predsednika BANU, ali je dodao da ne može, a da ne spomene i druge članove među kojima Ejupa Ganića koji, kako je rekao, iz opravdanih razloga nije mogao da dođe.

„Svi ovi naši snovi nacionalni, ljudski građanski i moralni, a pre svega naučni i umetnički sa Muhićem na čelu postaju java. Neka vam je sa srećom ta nova stranica”poručio je muftija.

Cerić je rekao da je ova osnivačka skupština važna zato što će omogućiti Bošnjacima da sami uče one koji će ih, kako je rekao, učiti.

„Prema tome, osnivanje Akademije nije mali događaj, ne samo za nas nego i za njih. Ovo je poruka i njima i Evropi da smo mi smo narod koji ima sećanje genocida i da zbog toga kroz institucije, koje ćemo nastaviti da gradimo, hoćemo mesto nevladinog udruženja ili organizcije koja će pratiti šta ko kaže o nama u Savetu bezbdnosti i Skupštini UN, a posebno šta govore Beograd i Zagreb, Brisel ili bilo koja destinacija jer su otkrivene njihove laži”, naveo je Cerić.

Vrhovni poglavar muslimana u BiH je rekao da su otkrivanjem tih laži Bošnjaci shvatili koliko su živeli u mraku.

„Mi verujemo svim ljudima dobre volje, ali imamo pravo da sumnjamo u svakoga posle svega što nam se dogodilo”, rekao je Cerić pozivajući Bošnjake da upamte dan kada je taj narod podigao svoj glas „danas ovde u Novom Pazaru”.

„Mi imamo nas, upamtite Bošnjaci i nećemo platiti cenu za naš opstanak krvlju, već hoćemo da naš opstank bude garantovan naukom, umećem, da živimo u miru sa svim ljudima dobre volje”, rekao je Cerić.

Pozivajući se na izjavu predsednika Srbije koji je u Briselu rekao da brine za Hrvate u BiH, Cerić je rekao da Boris Tadić „ne mora da brine za Hrvate u BiH, neka brine za svoje građane, ovde u Sandžaku”.

On je, kako je rekao, komšijama Hrvatima poručio da može svako da ih brani, samo da ne dozvole da ih brani Tadić.

Tanjug

------------------------------------------------

Akademici SANU neobavešteni o osnivanju BANU

Na jučerašnjoj godišnjoj Skupštini SANU, kojoj su prisustvovali patrijarh srpski Irinej, Predrag Marković, ministar kulture, i Dragan Đilas, gradonačelnik grada Beograda, u uvodnim izlaganjima Nikole Hajdina, predsednika SANU, Ljubiše Rakića, potpredsednika i Dimitrija Stefanovića, sekretara, nije bilo ni reči o osnivanju Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU). Najveći broj akademika, takođe, nije čuo za osnivanje BANU.

Akademik Hajdin je govorio o problemima oko decentralizacije nauke u Srbiji. SANU ima jedan ogranak u Novom Sadu, čiji je zadatak da utiče na razvoj nauke u Vojvodini, i dva naučna centra, jedan u Kragujevcu, jedan u Nišu, koji nemaju dovoljan broj članova da bi prerasli u ogranke. Podsećamo da je ogranak SANU u Novom Sadu osnovan 29. jula 1992. sjedinjavanjem Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i SANU. Posle usvajanja Statuta AP Vojvodine, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti osnovana je 22. jula 2004. godine. U Novom Sadu, dakle, postoje dve akademije: VANU i Ogranak SANU. Bilo je pokušaja da se uspostavi nekakva saradnja, uz posredovanje političara, ali za sada saradnje nema.

Sada je osnovana i BANU. Nikola Hajdin, predsednik SANU, kaže: „Ne bih to da komentarišem, to se nas ne tiče”. Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, svestan šta se desilo u Vojvodini, i kako funkcionišu, odnosno ne funkcionišu VANU i Ogranak SANU, kaže da je to posledica federalizacije države, odnosno regionalizacije koja se najavljuje. Akademik Čedomir Popov smatra da je to odgovor na globalizaciju koja se nameće silom. U takvoj situaciji, svaka nacija hoće institucionalno da se organizuje, a to se posebno odnosi na sintetičke i oktroisane nacije.

Predrag Marković, ministar kulture, kaže da to nije pitanje za ministra kulture. Dragoslav Mihailović, nije čuo za osnivanje BANU, ali veli da je slušao Muamera Zukorlića i da je reč o vrlo opasnom čoveku. Ni Vasilije Krestić nije čuo za osnivanje BANU i ne želi da komentariše. Isti odgovor smo dobili i od Svetlane Velmar-Janković, koja je dodala da u takvim situacijama treba reagovati polako i smireno. Kosta Čavoški je samo rekao: „Ne bih to da komentarišem”. Slobodan Grubačić, koji nije čuo za osnivanje BANU, kaže da ideja „zvuči bezobrazno”. Predrag Palavestra smatra da je reč o državnom pitanju i da taj problem treba da rešavaju Srbija i Bih, SANU ne treba da se izjašnjava o tom pitanju. Ljubomir Simović veli: „Sačuvaj bože”, a Milorad Ekmečić samo odmahuje rukom.

Z. R.