Sve oči uprte u Fijat

Kragujevac – Na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi trećina radno sposobnog stanovništva ili, preciznije, 23.000 je nezaposlenih, što je za oko dve hiljade više u odnosu na kraj 2010.

Iako je poslednjih godina zaustavljena stopa rasta nezaposlenosti, broj Kragujevčana bez posla uvećao se početkom 2011, pre svega zbog otpuštanja radnika „Zastave” za koje nije bilo mesta u „Fijatu”. Januara ove godine, torinska kompanija je, podsetimo, otkazala ugovore za oko 1. 300 radnika koji su bili zaposleni u fabrici automobila.

Ipak, italijanska kompanija bi u narednom periodu, kada počne proizvodnja novog modela automobila, mogla pozitivno da utiče na smanjenje broja nezaposlenih u centralnom gradu Šumadije.

Automobilska industrija vezuje za sebe niz propratnih privrednih grana, a prvi pomaci su već vidljivi, kaže za „Politiku” direktorka kragujevačkog odeljenja Nacionalne službe za zapošljavanje Ljiljana Petrović. Nešto ozbiljnija pomeranja u pozitivnom smeru, tvrdi naša sagovornica, mogu se očekivati sa dolaskom „Fijatovih” kooperanata, koji na mestu bivše kasarne u Grošnici treba da izgrade četiri fabrike i zaposle nešto više od 1.000 radnika različitih struka.

– „Fijat” traži visokoobrazovane kadrove, inženjere svih struka, pre svega mašinskog, elektro i saobraćajnog smera. Zapošljava ih po dinamici koju je sam odredio, a ja podsećam na ugovor sa državom prema kome bi u italijanskoj fabrici do kraja 2012. trebalo da bude angažovano nešto više od 2.400 radnika. Takođe, svakom od prva četiri „Fijatova” kooperanta potrebno je oko 300 radnika, a kada zaživi proizvodnja automobila i delova treba očekivati da to pokrene i sitne uslužne delatnosti, trgovinu i ugostiteljstvo. Ovogodišnji rezultati, mereni kroz projekat samozapošljavanja, ukazuju na pozitivna kretanja, budući da smo dobili oko 300 zahteva za otvaranje frizerskih, krojačkih, pekarskih, ugostiteljskih i drugih radnji – navodi direktorka Petrović.

Iako je pogođena ekonomskom krizom, kragujevačka mala i srednja privreda pokazuju „izvesnu vitalnost i žilavost”, navodi sagovornica našeg lista. O tome, kako kaže, svedoče i podaci o broju novootvorenih radnih mesta.

– Od početka ove godine, ne računajući „Fijat”, posao u Kragujevcu je našlo 260 osoba sa naše evidencije. Uglavnom je reč o konobarima, frizerima, kuvarima. Visokoobrazovani, nažalost, i dalje teško dolaze do radnog mesta – navodi direktorka Petrović naglašavajući da na posao najduže čekaju prosvetni radnici i lekari.

Ukazujući na promene koje se dešavaju na tržištu rada, naša sagovornica objašnjava da su danas, osim diplome, potrebne i dodatne veštine, te da poslodavci sve više traže radnike i stručnjake koji mogu da obavljaju nekoliko različitih poslova.

– Do posla lakše dolaze oni koji znaju engleski jezik, bez obzira šta su završili i koliko je dugo trajalo školovanje. Poznavanje engleskog, ili nekog drugog stranog jezika, često nosi više poena nego diploma. Diploma je i dalje preduslov, ali svi koji traže posao moraju da shvate u kakvom vremenu živimo. I poznavanje rada na računaru je bitno. Retko ćete naći poslodavca koji ne pita umete li da koristite kompjuter i na kojim programima znate da radite – kaže sagovornica „Politike”.

Kroz različite programe Nacionalne službe za zapošljavanje ove godine u Kragujevcu je zaposleno oko 900 zainteresovanih, a četvrtina njih je prošla kroz dodatnu obuku, odnosno stručnu praksu organizovanu radi sticanja novih znanja i veština, naglašava direktorka Petrović.

Brane Kartalović