„Fijat" je mamac za strance

Poređenje iz nedavnog teksta u našem listu Alberta Jegera i Bogdana Lisovolika, samo je jedno od mnogih za novinsku rubriku „Verovali ili ne”. Šef Misije MMF-a za Srbiju i stalni predstavnik MMF-a u našoj zemlji podsetili su nas da smo pre 20 godina izvozili oko 70 odsto proizvodnje, a danas samo oko 25 odsto. Za Riplija je i podatak da je u prethodnihdesetgodina, koliko god da je bilo prekobrojnih, brojzaposlenihuprerađivačkojindustrijiprepolovljen. Kako od lamentiranja nad pogubnim devedesetim i promašajima ekonomske politike u protekloj deceniji nema vajde, ljudi od struke su predložili „šta da se radi”.

U najkraćem – da bi se opstalo, mora da se izvozi. Ovo je mnogo „mekši” zahtev od nekadašnjeg japanskog – izvoziti ili umreti. I Japanci izvoze.

Autori „Postkriznog modela razvoja 2011–2020”, predočenog javnosti prošlog leta, poručili su vlastima da što pre napuste do tada primenjivani recept koji je podsticao uvoz i potrošnju, na račun, najblaže rečeno, zapostavljene proizvodnje i izvoza. Sve s ciljem da se omogući „održivi razvoj”, što u najkraćem znači da se spreči dalji rast nezaposlenosti, siromaštva i svega što ono sa sobom donosi. To može da se ostvari, autori su zapisali, a aktuelna vlast primila „k znanju”, uz obećanje da će uvažiti preporučenu razvojnu strategiju, ako se postigne prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje, pre svega razmenjivih dobara, za 6,9 odsto. Tako bi se omogućio godišnji rast izvoza od 13,5 odsto i povećanje njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu na 65 odsto. Uz godišnji prosečni rast BDP od 5,8 odsto, vrednost svega proizvedenog u 2008. od 34,26 milijardi evra, što je 4.651 evro po stanovniku, u 2020. bi dostiglaprosečnih 8.000 evra po stanovniku, odnosno 52,7 milijardi evra.

I, što je najvažnije, nova ekonomska politika donela bi 400.000 novih radnih mesta.

Dr Miroslav Zdravković, autor izvozne strategije u modelu razvoja do 2020, podseća da je Srbija u periodu 2001–2008. ostvarivala relativno visoke godišnje stope rasta izvoza robe i usluga (20,9 odsto u evrima). Međutim, ni tako visok rast nije doprineo povećanju učešća robnog izvoza u BDP-u (22,2 odsto u 2008.), što je posle Albanije najslabiji rezultat u Evropi. Tako je stvoren veliki spoljnotrgovinski deficit (24,1 odsto BDP u 2008) koji je odlučujuće uticao na rekordni deficit tekućih plaćanja sa inostranstvom (18,7 procenata BDP-a u 2008). Pokrivenost robnog uvoza izvozom iznosila je samo 47,9 procenata. Istovremeno, struktura izvoza – sirovine, repromaterijal, hrana –pokazuje da je reč o izvozu koji je tipičan za manje razvijene zemlje.

Da bi se povećao izvoz i izbegle neprijatnosti, kao što su dalji rast nezaposlenosti, siromaštva i visoka zaduženost zemlje u devizama, pred vlastima do kraja ove decenije stoje krupni zadaci.

– Pre svega, mora se izbegavati realni rast vrednosti dinara – ističe Zdravković.– Pored toga, neophodan je i nastavak evropskih integracija, uz istovremeno povećavanje ekonomske saradnje u regionu CEFTA. Već više od jedne decenije imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali nisu iskorišćene velike mogućnosti izvoza u tu zemlju, kao i zemlje OPEK-a i Mediterana. Istini za volju, ni pripadnike naše dijaspore nismo ubedili da u Srbiji vredi ulagati da bi se iz nje izvozilo bez carine na tržište od oko 800 miliona stanovnika.

Od demokratskih promena je moglo više da se uradi i na pojednostavljivanju uslova za poslovanje u Srbiji, na šta ukazuju i godišnja rangiranja Svetskog ekonomskog foruma.

Kao dobar primer privlačenja stranih ulagača, Zdravković ističe privlačenje investitora u autoindustriju. Prema njegovim rečima, povratak „Fijata” u Kragujevac, kao i dolazak mnogih proizvođača delova i opreme za industriju automobila, biće od velikog uticaja na povećanje zaposlenosti i proizvodnje za izvoz u ovoj deceniji. Zajedničko preduzeće „Fijata” i Srbije već 2013. godine izvoziće za 1,3 milijarde evra. Na „Fijatu” primenjeni „mamac” za privlačenje investicija, preuzet od Slovačke, trebalo bi iskoristiti i za pridobijanje velikih kompanija elektronske i mašinske industrije.

Prošlogodišnji izvoz agrara i prehrambene industrije od 2,2 milijarde dolara, sa ostvarenim suficitom od 1,2 milijarde, ubedljivo je potvrdio svoje mogućnosti. Najnovije mere Vlade Srbije za pomoć agraru, kao i nove mogućnosti izvoza na veliko tržište Rusije, otvaraju nove mogućnosti agraru.

Aleksandar Mikavica