Dvostruke kase

Seriju tekstova „Kako protiv nelegalne ekonomije” počeli ste temeljnim tekstom profesora Boška Raičevića, eksperta za poreze. On je opisao brojne nelegalne transakcije i objasnio zašto bujaju.

Naše sadašnje stanje je takvo da posustali pošteni i legalni deo privrede više ne može da konkuriše privilegovanoj nelegalnoj privredi. Legalni deo propada, plaćajući sve veće dažbine, a i pored toga sve skuplja država opet samo legalnom delu nameće i sve veće dažbine (akcize, porez na imovinu, firmarina). To se prosto ne može održati i suzbijanje povlašćene nelegalne ekonomije je pitanje opstanka normalne ekonomije. Nelegalna ekonomija i korupcija perfektno sarađuju, a stradamo svi.

Umesto načelne rasprave o nelegalnoj ekonomiji, o čemu su već pisali drugi, bolje je navesti pojedinačni problem, koji šalje jasniju poruku. Sednem u uličnu baštu kafea u centru Beograda. Bivam uslužen i dobijem račun uobičajenog formata. Platim ga. A onda ga pročitam i na njemu, na moje čuđenje, piše: „Ovo nije fiskalni račun”. Vidim i drugi gosti plaćaju samo takav račun i odlaze. Žena me grdi što sam i ja gledao račun, pa se nerviram.

Reklamiram konobarici ovo iznenađenje, ali mi ona potvrđuje da oni daju samo takve račune. Dolazi šef lokala i on pokušava sa sličnom odbranom, pošto su navodno oni osnovani od neke ambasade, pa ne izdaju fiskalne račune. Stiže i vlasnik i on menja smer pravdanja. Nudi mi novac nazad, jer sam možda loše uslužen. Kad to odbijam kao uvredu, ipak, donosi mi fiskalni račun. Moje pitanje zašto to ne daju drugima,ostaje bez odgovora.

Krenem Internetom i telefonom da tragam za inspekcijom. Nalazim telefonski broj poreske uprave Starog grada, ispričam im slučaj i molim za adresu na koju ovo sve mogu prijaviti. Odgovor je da se to ne može uraditi pismeno nego da mogu samo doći kod njih i dati izjavu. Pronađem napokon telefonom i poresku upravu grada Beograda. Sekretarica koja se odazvala ni sama ne zna koju adresu da mi da, pa mi daje svoju adresu na koju šaljem opis događaja i kopije oba računa. Pismo sam dovršio rečima: „Cenio bih ako mi odgovorite zašto i na osnovu čega to toleriše poreska uprava”, ali odgovora još nema.

U međuvremenu doznajem da je dostignuće dve različite kase, fiskalne i nefiskalne, rasprostranjeno. Proverim u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, da je u njegovom članu 42 propisan fiskalni račun u kome mora biti osnovice, stopa i iznos poreza na dodatu vrednost, što nema u računima koji su isplativiji. Valjda će poreska uprava ili neko drugi omesti instaliranje dvostrukih kasa da bi bolje radile obavezne fiskalne.

konsultant za strana ulaganja