Islamska nauka i moderna tehnologija

Egipatski stručnjak za visoku tehnologiju Veil Gonim, jedan od prvoplasiranih na ovogodišnjoj listi 100 najuticajnijih ljudi sveta prema ocenama magazina „Tajm”, boravio je nedavno u kalifornijskom Naučnom centru u Los Anđelesu, na izložbi „1001 prolazak”. Povod njegovog gostovanja bila je postavka naučnih dostignuća islamskog sveta koja pruža do sada najkompletniju hroniku „zlatnog doba” nauke u islamskom svetu od 7. do 17. veka.

Internet aktivista Gonim, koji je pomogao u pokretanju revolucije koja je početkom godine, posle 18 dana protesta, dovela do svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka, primio je tom prilikom nagradu „Profil hrabrosti” koju dodeljuje fondacija Biblioteke „Džon F. Kenedi”, a govorio je o svom aktivizmu putem društvene mreže Fejsbuk.

„Društveni mediji i Internet, i tehnologija uopšte, bili su instrumentalni za podsticanje revolucije u Egiptu, što pokazuje da uistinu možete da koristite tehnologiju da biste postigli ono što je nekada i teorijski delovalo nemoguće”, istakao je Gonim, trenutno zaposlen u kompaniji „Guglu”.

On je istakao da je nova tehnologija našla korisnu primenu u Egiptu, gde su važni lični kontakti i dodao da je razmena informacija preko društvenih mreža kao što je Fejsbuk, postala politička alatka mladih Egipćana.

„Mladi su to koristili kao sredstvo za izražavanje svojih stavova, kao put za saradnju i organizaciju – samo recite ne nepravdi, zlostavljanju i korupciji”.

Tokom protesta na Trgu Tahrir, Egipćani su prihvatili društvene mreže na Internetu i mobilne telefone sa digitalnim kamerama.

„U čvrsto povezanom svetu, u kojem tehnologija premošćuje sve jazove, treba da shvatimo da smo isti i da imamo mnogo zajedničkog, više nego što imamo razlika. Krajnje je vreme da to shvatimo. Svako u ovom svetu ima svoju ulogu, koja treba međusobno da nas zbliži”, smatra Veil Gonim.

„Čak ako nas i ne uvede u novo 'zlatno doba' nauke, nove tehnologije će doprineti poboljšanju sveta”, zaključio je Gonim na izložbi o dostignućima islamskih zemalja u srednjem veku.

Izložba „1001 pronalazak”, koja je ranije prikazana u Londonu, Istanbulu i Njujorku, predstavlja naučna dostignuća u islamskom svetu na područjima kao što je medicina, u kojoj su lekari pre hiljadu godina upotrebljavali hirurške instrumente koji izgledaju kao savremeni.

Američki pedagog Moris Kouls je pripremio školski program o periodu kojem je posvećena izložba, a koji naziva prvom globalnom erom.

„Tu imate ljude svih vera, svakog porekla, gotovo svih kultura i boja, koji rade za zajedničku stvar. Kada pogledate izložbu, videćete hrišćane, muslimane, Induse, pripadnika sabejskog plemena koje više ne postoji, a koji su dugo vremena koegzistirali”.

Interaktivni eksponati na izložbi (glavni prezenter je glumac Ben Ginsli, dobitnik Oskara za ulogu u filmu „Gandi”) prikazuju dostignuća u umetnosti i arhitekturi u islamskim zemljama, u vreme kada Evropa nije toliko idejno „cvetala”.

„To vreme je zaista bilo procvat umetnosti i nauke u srednjem veku, koji se u najvećem delu Evrope smatrao Mračnim dobom, što zapravo nije bio, ali svakako da su islamski narodi tada tehnološki i naučno bili ispred Evropljana”, smatra Dajan Perlov, član Naučnog centra.

R. S.