NIP postao PIN

Nacionalni investicioni plan jeste "dobra ideja", ali u sadašnjem obliku Srbiji neće doneti ono što joj je potrebno - stabilnost javnih finansija i brži ekonomski razvoj. Ovo upozorenje javno je izustio pre neki dan stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Harald Hiršhofer i preporučio temeljno pretresanje tog dokumenta, koji je prošle jeseni, tokom duge predizborne trke, najavljivan kao rešenje za mnoge naše razvojne muke.
Za ulaganja za svega godinu ili dve bilo planirano bar 1,6 milijardi evra.

Novac je prikupljen uglavnom od privatizacije mobilne telefonije, prodaje licence za trećeg mobilnog operatera, ali i državnih udela u pojedinim domaćim bankama.

Na podugom spisku želja bilo je svega i svačega. Od nabavki 30.000 kompjutera za škole i bolničkih kreveta, preko opravki muzeja i crkava, do izgradnje autoputeva. Gotovo da nije bilo grada u Srbiji koji se u tom velikom obećanju nije našao sa nekim milionom evra za "najnužnije" projekte od javnog značaja.

Još u vreme maksimalnog reklamiranja tog projekta bilo je upozorenja da tako koncipirani NIP nije razvojni program koji će pokrenuti u Srbiji novi investicioni ciklus. Jednostavno, biće para za sve pomalo, ali nikome dovoljno.

Izbori su završeni 21. januara, a sa njima u zaborav padaju i sva data obećanja u vreme borbe za svaki glas. Naravno, jedni su glasove skupljali hvaleći se NIP-om, drugi kudeći ga. Sada ih, posle dva meseca miri sporost u formiranju nove, ali i neki novi detalji u vezi sa nabujalom javnom potrošnjom i sve izvesnijim deficitom državne kase.

Tek kada se slegla izborna "prašina", a stalna misija MMF-a obelodanila rezultate svog nadzora naših makroekonomskih tokova, a naročito javnih finansija, doznalo se da mi, osim relativno niske stope inflacije, ne stojimo nešto naročito "zdravo". Uz sve odranije neobavljene domaće zadatke u vezi sa restrukturisanjem i privatizacijom preostalih društvenih i državnih preduzeća, MMF, ali i većina domaćih ekonomista, uglas još jednom pozvaše na neophodnost kresanja svih javnih izdataka, a pogotovo na maksimalno redukovanje NIP-a.

Savet je novoj vladi, svejedno kada je dobijemo, da novi budžet, a time i NIP, smanji gde god je to moguće. I zaista, kako se iz "dobro obaveštenih krugova može čuti", od nekih 110 milijardi dinara u ovoj godini za NIP, u najboljoj varijanti, može se računati na četvrtinu. Jedva trećinu. Uglavnom za obilaznicu oko Beograda i izgradnju saobraćajnica na Koridoru 10, za koji je veoma zainteresovana i EU.

Sve ostalo, da država i njen budžet, u koji neizostavno mora biti uključen i NIP, ne bi bili izvori dugoročne makroekonomske nestabilnosti, mora da sačeka neko drugo, bogatije vreme. Dokle, ostaje da se vidi, a mnogo najavljivani i hvaljeni NIP postaje polako PIN - program izneverenih nada.