Naš izum – trenerska kamuflaža
Ненад Миловановић
Iako je Trenerska škola Uefa – FSS od svog osnivanja u oktobru 2002. iznedrila stotine diplomiranih trenera, kod nas je ova igra daleko od očekivanog nivoa. Za samo pet sezona, od osamostaljenja FSS, u 24 superligaša radila su 84 stručnjaka, odnosno 3,5 po klubu (mada se ljudi ne mogu deliti). Nijedan od njih nije radio u svih pet ciklusa.
Sa ukupno 106 prvenstvenih utakmica, na kojima je sastavljao timove Borca i Metalca u dve sezone, Mladosti iz Lučana i Jagodine, Nenad Milovanović je po broju mečeva „srpski Ferguson”. Prvi pratilac po stažu mu je Radovan Ćurčić, sadašnji pomoćnik selektora „A” reprezentacije Vladimira Petrovića, sa 87 mečeva na klupama Borca i Javora. Treći je Dejan Đurđević koji je u kontinuitetu radio dve i po godine, na 76 utakmica Čukaričkog Stankoma i OFK Beograda. Među prvih pet su i Jovica Škoro (Napredak i Jagodina) sa 69 susreta i Mihailo Ivanović (Smederevo, Voždovac i OFK Beograd) sa 61.
Klubovi su često manipulisali stručnjacima, tako što su pojedinci samo fiktivno vodili ekipe, prostim upisivanjem njihovih imena i prezimena u protokole. Za to vreme radili su drugi, koji nisu imali neophodnu dozvolu za rad. Po kuloarima se čak pričalo da su neki za formalno sedenje na klupi dobijali i po 3.000 evra po meču. Da bruka bude veća, pobrinuo se Nikola Džomba, finansijer Hajduka, koji se sprdao i s trenerima i sa kompletnom fudbalskom organizacijom, kada je samostalno vodio tim.
Jedan od domaćih izuma je i da klub igra utakmicu bez šefa stručnog štaba!
U tom slučaju nameću se pitanja: ko sastavlja tim i taktiku i ko menja igrače? Neverovatno je da čak 14 superligaša (58,3 odsto) u ukupno 33 kola za pet godina nije imalo trenera. Do toga je dolazilo zato što stručnjaci nisu imali „profi” licencu pa je ta kolona ostajala prazna ili su oni upisivani kao predstavnici klubova i pomoćni treneri. Među njima je i Crvena zvezda. U sezoni 2008/2009 nakon odlaska Čedomira Janevskog, da ne bi kršila pravila, u dva meča je ostavila praznu kolonu za šefa struke. Bilo je to u duelima s Hajdukom (3:0) na našem najvećem stadionu i u Jagodini (5:1), kada je Siniša Gogić upisan kao pomoćni trener.
Setimo se i zimske halabuke oko Roberta Prosinečkog. Svi su se založili da on dobije dozvolu da vodi Crvenu zvezdu, čak je i predsednik tog kluba Vladan Lukić javno pohvalio one koje uglavnom kritikuje, predsednika FSS Tomislava Karadžića i njegove saradnike. Činilo se da je na opšte zadovoljstvo pronađeno rešenje. Međutim, pošto je „stvar sređena” i javnost se umirila, tokom prolećne sezone Prosinečki je u zapisnike upisivan kao pomoćnik Žarka Đurovića! Zašto, kad znamo da „crveno-beli” nisu želeli da krše „pravila igre”.
Ili recimo slučaja Zoran Jankovića i Inđije, koja je dočekala Partizan bez trenera, iako svi znaju da je ovaj doskorašnji fudbaler „zeleno-belih” vodio ekipu.
I nikoga u fudbalskoj organizaciji kao da ne interesuje zašto se sve ovo događa.
A propisi i pravilnici su jasni, kao i kazne za njihovo kršenje. Međutim, niti je na pravi način reagovala Trenerska organizacija čija komisija izdaje radne dozvole (licence), niti FSS kao „krovna” organizacija. Klubovi i treneri su samo opominjani i prećeno im je oduzimanjem licenci i kaznama. Možda bi i zbog toga trebalo da odgovara i neko iz nadležnih komisija i Trenerske organizacije i FSS.
Đorđe Smiljanić
-----------------------------------------------------------
Treneri s najviše mečeva u Superligi 2006-2011
Nenad Milovanović 106 (Mladost Lučani 32, Borac 27, Jagodina 12, Metalac 35)
Radovan Ćurčić 87 (Borac 19, Javor 68)
Dejan Đurđević 76 (Čukarički Stankom 16, OFK Beograd 60)
Jovica Škoro 69 (Napredak 60, Jagodina 9)
Mihailo Ivanović 61 (Smederevo 21, Voždovac 8, OFK Beograd 33)
Zoran Milinković 60 (Spartak ZV 30, Vojvodina 30)
Žarko Soldo 60 (Hajduk 37, Banat 23)
Ljubiša Stamenković 55 (Bežanija 26, Sloboda PS 29)
Dragoljub Bekvalac 52 (Bežanija 22, Vojvodina 8, Hajduk 22)
Slaviša Jokanović 52 (Partizan 52)
Dragoslav Stepanović 52 (Čukarički Stankom 46, Vojvodina 6)…