Četiri izazova nove turske vlade

Ponekad je na izborima lakše pobediti nego se suočiti sa izazovima koje nameće svakodnevni politički život, koji ne priznaje slavlje i lovorike. Iako još nije formirao novi kabinet, premijer Tajip Erdogan se prvog dana suočio sa četiri velika izazova: sve težim posledicama krize u Siriji, novim nesporazumima sa Izraelom, paralizom pregovora sa EU, a na domaćoj sceni pre svega s nerešenim „kurdskim problemom” koji posle izbora još glasnije kuca na kapije vlade.

„Mi možemo sa Sirijom i drukčije da razgovaramo”, poručio je Erdogan svom prijatelju Bašaru al Asadu, koji se dosad oglušivao o njegove apele da prestane da proganja protivnike i da odmah počne „šok reforme”.

Premijer Erdogan je u Ankari primio Hasana Turkmana, specijalnog Asadovog izaslanika. Posle razgovora koji je održan iza strogo zatvorenih vrata ništa nije saopšteno. Ali sama činjenica da je taj susret trajao tri sata govori dovoljno sama za sebe.

Turska kao da počinje da gubi strpljenje, pogotovo što je već primila 8.500 izbeglica. Ali, to je samo početak, ukoliko se ne prekinu sukobi u susednoj zemlji. U pograničnom području Sirije sada se nalazi deset hiljada ljudi, koji bi svakog časa mogli da upadnu u Tursku.

„Oni (izbeglice) gostuju u Turskoj”, izjavio je Turkman i dodao da će se oni vratiti u Siriju. Ove reči su u Ankari izazvale čuđenje, jer ispada da specijalni savetnik predsednika Asada ili ne zna, ili neće da zna, šta se u njegovoj zemlji dešava.

Turska u ovom času neće da zatvara svoje kapije prema Siriji, sa kojom je ukinula vize još 2009. godine. Ali, pitanje dokle će to moći da se toleriše.

Premijer Erdogan je ovog puta iz Tel Aviva, umesto čestitke, dobio upozorenje. „Mi očekujemo da turska vlada spreči novu provokaciju s flotilom”, poručio je Ankari zamenik ministra spoljnih poslova Dani Alajon.

Nevladine grupe iz Turske i drugih zemalja planiraju da krajem juna organizuju konvoj za doturanje pomoći Palestincima u Gazi. Izrael kažu da je to smišljena provokacija, da iza toga stoje grupe koje su povezane sa terorističkim Hamasom, i traže od Turske da blokira tu akciju.

To će, bez sumnje, biti novi test za poremećene odnose između dve koliko do juče prijateljske zemlje. Ankara se zbog toga našla pod pritiskom i američkih kongresmena.

Slična akcija, koju je pre godinu dana organizovala turska Asocijacija za humanitarnu pomoć, završila se krvoprolićem: izraelski komandosi su ubili devet turskih državljana. Sada se strahuje od reprize. Tel Aviv je blokirano pojas Gaze, kako bi sprečio naoružavanje ekstremnog Hamasa.

Veliki izazov Erdogana čeka i u odnosima sa Briselom, pošto pristupni pregovori sa EU nisu mnogo odmakli od starta. Razgovori su otvoreni o 13 od ukupno 35 poglavlja, a osam su se našla „na ledu”. Pitanje je kada će se naći na dnevnom redu, pošto vlada u Ankari treba prethodno da prizna Republiku Kipar.

U predizbornoj kampanji premijer Erdogan je najavio da će prvi put osnovati ministarstvo za odnose sa EU. Ali, na pruzi koja od Ankare vodi ka Briselu stoje dve zasad nepremostive rampe: Nikola Sarkozi i Angela Merkel, koji uporno tvrde da Turskoj nije mesto u EU.

Na domaćem planu vlada će morati, htela to ili ne, da se ozbiljnije suoči sa „kurdskim problemom”. Pripadnici tog naroda su na izborima napravili neočekivan uspon: pošto njihova Partija mira i demokratije nije mogla da preskoči izborni cenzus od 10 odsto glasova, ona je predložila svoje nezavisne kandidate i u Medžlisu sada ima 36 fotelja – 16 više nego dosad.

„Drugi pobednik izbora (posle Erdogana) jeste kurdska partija”, priznaju u vladajućoj Partiji pravde i razvoja.

Kurdi već najavljuju da će obnoviti stare zahteve: veću autonomiju na lokalnom nivou i obrazovanje na maternjem jeziku. Čuju se i oštriji tonovi: bivši lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan, koji sada izdržava doživotni zatvor, preko svojih advokata, zatražio je od vlade da otvori politički dijalog s Kurdima. U protivnom zapretio je obnavljanjem „rata”.

V. Lalić