Luksemburški „partibrejker"

Ko ima više razloga za brigu posle foruma EU – zapadni Balkan: srpski evrooptimisti ili evropesimisti? To verovatno zavisi čiju izjavu su čuli iz Luksemburga. Po onome što su, posle ovog skupa, javnosti poručili Ketrin Ešton, Štefan File i Vuk Jeremić, čovek može da se zapita da li su sedeli za istim stolom? Naravno da jesu, ali otkuda tolike razlike u interpretaciji dometa ovog skupa.

„Ovo nije idealno vreme. Proces proširenja na zapadni Balkan nije prioritet svih zemalja EU. Mogu da kažem da nije ni prioritet većine”, zvučao je poput nekog hladnokrvnog „partibrejkera” šef srpske diplomatije.

Ruku na srce nije ni visoka predstavnica EU za spoljnu politiku bila previše egzaltirana. Ali baronesa Ešton nije propustila priliku da kaže kako je u regionu stvorena pozitivna atmosfera za ubrzanje evropskih integracija i da je ovaj sastanak dokaz da „dvadesetsedmorka” želi da bude sa državama zapadnog Balkana dok idu putem evropskih integracija.

Zašto je Vuk Jeremić onda veći pesimista od Ketrin Ešton povodom našeg priključenja EU? Da li je njegov diplomatski oprez rezultat virenja u „grčko dvorište” ili saznanja da nam Brisel neće „progledati kroz prste” za aljkavo sprovedene reforme u pravosuđu, odsustva vidljivih rezultata u borbi protiv korupcije, kašnjenja sa početkom restitucije …ni pod uslovom da se uskoro i Hadžić pridruži Mladiću u Sheveningenu?

U Briselu niko ne krije da postoji „zamor” kada je u pitanju dalje širenje EU, ali isto tako, visoki prioritet ima cilj vladajuće koalicije da u decembru Srbija dobije status kandidata i datum pregovora. Boris Tadić je na javnom servisu poručio kako će početak pregovora sa EU za Srbiju biti istorijski datum.

 Šefu srpske diplomatije nije, kao Božidaru Đeliću, u opisu posla da stalno širi optimizam kada je reč o našem napredovanju ka EU, ali jeste da radi na tome da se uklanjaju prepreke na tom putu. Recimo, za početak, da ubedi devet preostalih država EU da što pre parafiraju SSP, bez kojeg nema kandidature u decembru i eventualno željenog datuma za početak pregovora u proleće 2012.

Zanimljivo da Jeremić istog dana, pre nego što je seo u avion za Luksemburg, u debati o budućnosti srpske diplomatije nije propustio priliku da kaže da je zbog ekonomske krize u EU smanjen apetit za nastavak procesa širenja na Balkanu. Nije problem u tome što nas ministar spoljnih poslova upozorava da nas očekuju striktniji uslovi na ispunjavanju evropskih standarda, već što se u njegovim izjavama nazire: ili malodušnost ili pokušaj da izbegne odgovornost ukoliko se vlast do kraja godine saplete o neku prepreku na evropskom putu.

Jeremić ne krije da mu je opstanak Kosova u okvirima Srbije važniji od evropskih integracija. I to je pošteno. Ali njegov posao je da ubeđuje zemlje EU da Beograd zajedno sa Prištinom treba da bude njihov član.