Vreme zapakovano u izolaciju

Novi domaći film „The Box” Andrijane Stojković premijerno će biti prikazan sutra uveče u programu „Nacionalna klasa” festivala u Novom Sadu. Andrijana je i koscenaristkinja filma, zajedno sa Slavoljubom Stankovićem, koji je objavio istoimenu knjigu. Uz Gorana Radakovića i Srđana Todorovića, mladi Ivan Đorđević, Marko Janketić i Slobodan Negić tumače glavne uloge u tragikomediji o doživljajima tri momka iz Beograda, koji uoči uvođenja sankcija našoj zemlji honorarno rade za holandsku kompaniju na pakovanju stvari diplomata koji napuštaju Srbiju.

– Slavoljub mi je ispričao da je kao student radio u firmi za selidbe. Prepričao mi je nekoliko apsurdnih, tragikomičnih doživljaja koji su na mene ostavili jak utisak. Postoje ljudi koji uđu u vaš stan, spakuju sve stvari u kutije, odnesu ih u novi stan, i raspakuju. A vi samo išetate iz starog i ušetate u novi stan, a ti stanovi su na različitim kontinentima – objašnjava rediteljka za „Politiku”, i dodaje da su klijenti firme za koju je radio Stanković isključivo bile diplomate, svet sakriven iza visokih kapija.

– Ko su ti ljudi? Kako oni žive? Kako njima izgleda zemlja u kojoj žive tokom mandata? Pakeri imaju neposredan „ulaz” u njihove živote: oni im pakuju najličnije stvari i upoznaju ih na način na koji ih i najbliži prijatelji ne poznaju – dodaje autorka, koja je radnju filma smestila u devedesete godine, u vreme kada je i naša zemlja stala u čvrsto zapakovanu kutiju izolacije.

Mnogo posle tih godina, postavljamo sebi pitanje: da li smo još uvek spakovani ili čekamo da budemo isporučeni?

– Mi smo ona kutija koja čeka da se iz nje izvade stvari i još uvek nije sigurno gde će one završiti: u podrumu ili u dnevnoj sobi. Da li u baterijama ima još struje da pokrene aparate? Nadam se da je odgovor „ da”, optimistična je naša sagovornica koja se, do sada, tri puta pakovala i odlazila, ali se uvek vraćala.

– Svaki put sam odlazila sa preciznim zadatkom i poslom. Ali kada bi se projekat završio, osećala sam da bih tu gde sam postala još jedan od reditelja bez posla. A tako se ne prave filmovi. Na nesreću, ili sreću, umem da govorim samo o svojoj zemlji i na svom jeziku, kako to umetnička praksa zahteva – ističe rediteljka, inače asistent na FDU, na predmetu Dokumentarni film, i tvrdi da studente ne savetuje ni da ostanu ovde, ali ni da odu.

– Bilo mi je tužno kada je pre nekoliko godina jedan student, lamentirajući nad finansiranjem i proizvodnjom filmova kod nas, i nad svojom budućnošću, iskreno rekao: „I, šta sad? Moraću da snimam reklame da bih bio blizu kamere?” Volela bih da svi oni ostanu, jer što nas je više i što smo bolji, imaćemo i bolje filmove – pojašnjava Andrijana Stojković i dodaje:

– Pakovanje dovodi osobu u situaciju da mora da odluči: šta mu treba, a šta ne? Šta nosi dalje u život, a šta ostavlja za sobom? Pravilo kod pakovanja kaže: uvek ostane nešto nespakovano. Ma koliko gurali, u kutiju ne mogu da stanu: duh, sećanje, osećanje...

--------------------------------------------------------------

Crno-beli film – kreativna odluka

– „TheBox” je crno-beli film, to je moja kreativna odluka. Mislim da je to za njega dobro, jer ogoljenje od boja pomaže da se gledalac usredsredi. Izgleda da dosta grafički i brzo prenosi atmosfere i osećanja junaka, čim počne crno-belo, gledaocu je jasno da gleda nešto drugačije – smatra rediteljka.