Humanost na delu

Tradicionalno shvatanje volontiranja na našim prostorima temeljilo se na dobrovoljnim aktivnostima pomaganja komšijama i prijateljima ili zajednici u nekim vanrednim situacijama, kao što su ratovi ili prirodne katastrofe. Najbolji primer takve solidarnosti dokazali su mladi ljudi koji su, od 1945. godine, pa nekoliko decenija naovamo, masovno, puni elana odlazili na radne akcije kako bi obnovili tadašnju Jugoslaviju posle ratnih razaranja.

Tako su izgrađene pruge Brčko–Banovići, Šamac–Sarajevo, autoput „Bratstvo-jedinstvo” na deonici Niš–Beograd...

Danas, u 2011. godini – evropskoj godini volontera – pravi je trenutak da se preispitamo da li smo i dalje spremni da dajemo sebe u korist drugih, ili su u borbi za goli život materijalne vrednosti „ubile” u nama volonterski duh.

– Aktivno uključivanje u zajednicu kroz društveno koristan rad novi je vid volontiranja u Srbiji. Na masovnije buđenje volonterske svesti najviše je uticala letnja Univerzijada 2009. godine u Beogradu. Ubrzo nakon toga, usledila su i druga dešavanja povodom kojih smo volontere pozivali u pomoć: Beogradski maraton, „Srbija open”, akcija „Očistimo Srbiju”, „Dan planete Zemlje”, takmičenja mažoretkinja, trka u venčanicama... – kaže Aleksandra Zdravković, koordinator u Servisu volontera Beograda, u okviru Kancelarije za mlade u Gradskoj upravi grada Beograda.
Prema njenim rečima, iz dosadašnje prakse pokazalo se da veliko interesovanje vlada i za volontiranje u ustanovama kulture, naročito u muzejima „Nikola Tesla” i „25. maj” i u pozorištima, najviše u organizaciji predstava i za vreme njihovog održavanja. Zanimljivi su i razni festivali, kada stigne najviše prijava. Festival autorskog filma je bio naročito primamljiv, jer su volonteri dočekivali zvanice, a tokom čitavog dana učestvovali su i u pripremi, i na taj način su imali priliku da vide kako funkcioniše jedan takav festival koji se dešava u bioskopima.

– U julu će se održati i Beogradska nedelja umetnosti, koja traje sedam dana, pa će i tada za volontere biti najrazličitijih aktivnosti. Oni će, recimo, biti „desna ruka” u postavljanju onoga što se fotografiše u radionicama, pomagaće i modelima na revijama i tome slično – navodi naša sagovornica.

Konkurs na sajtu

Na volonterski rad ljude podstiču različita osećanja i potrebe, ali u osnovi je uvek čovekoljublje. U Beogradu je uvek najveće interesovanje za volontiranje u Ustanovi za mentalno ometene u razvoju na Zvezdari, Savezu slepih i Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, što pokazuje da je sve više onih koji iskreno žele da pomognu sugrađanima kojima je pomoć zaista potrebna. Naša sagovornica podseća da ti volonteri nisu iz medicinske struke, pa rade na poslovima za koje nije potrebna posebna specijalizacija i kvalifikacija već samo dobra volja. Oni, recimo, u Savezu slepih čitaju knjige, u Zvečanskoj se igraju sa decom, sređuju njihove prostorije, dvorište...

Svako ko želi da volontira može se prijaviti nekom od volonterskih centara, recimo u Beogradu, u Vojvodini, a i južnije, gde svaki grad u Srbiji za sebe organizuje volonterske poslove. O načinu funkcionisanja i svim ostalim pojedinostima može se informisati na sajtu svakog od njih, a na sajtu Servisa volontera Beograda (www.volonterisrbije.rs) postoji obrazac za prijave na konkurs za volontiranje. Nakon popunjavanja prijave, kandidate pozovu na kratku obuku i upoznaju sa osnovnim načelima volontiranja, a onda potencijalni volonteri sami biraju gde će pomagati. Ponude se stalno menjaju, jedne se popunjavaju, druge se otvaraju. U svakom momentu može da se računa na više od hiljadu volontera. Uglavnom je mnogo više žena. Na celoj akciji, saznajemo, bude jedan, ili ne bude nijedan mladić.

Što se tiče školske spreme, dolaze da volontiraju oni koji još idu u srednju školu, studiraju, ili su završili fakultet, a nisu zaposleni. Ima bukvalno svih mogućih profila zanimanja, uzrasta od petnaest do trideset godina.

– Generalno oni nisu zaposleni, a izuzeci koji rade dođu vikendom. Ali, mi u Servisu volontera Beograda ne želimo da se shvati kao da poručujemo „Počnite da volontirate da biste našli posao”. Naravno, ako se ukaže neka dobra prilika, stvore poznanstva i uprazni mesto, ne treba je propustiti, ali nije u tome poenta. Dobrovoljan i besplatan rad u korist drugih ili za opšte dobro jedan je od kamena temeljaca svakog društva, jer pobuđuje najplemenitije vrednosti u čoveku, razvija toleranciju, ruši predrasude i negativne stereotipe...

Nije sve u parama. Iako rade bez novčane nadoknade, ljudi u volontiranju vide i neki drugi lični interes, kontakte i poznanstva sa novim i zanimljivim osobama, a radeći u sektorima marketinga, programskoj produkciji, na izgradnji, za šankom, u obezbeđenju... stiču i neke nove veštine i znanja koja im kasnije profesionalno, pa i privatno mogu biti od velike koristi – ističe Aleksandra Zdravković.

Preporuka za zaposlenje

Milioni mladih ljudi širom sveta odlučuju se i za međunarodno volontiranje, kao primamljivu priliku za nova životna iskustva u oblasti zaštite životne sredine i ljudskih prava...

Nesebično pomažu najsiromašnijim zajednicama i unose optimizam tamo gde vlada beznađe. Često predstavljaju stožer u izgradnji društva zasnovanog na solidarnosti i aktivnom građanstvu.

U svetu je volonterski rad važan činilac na gotovo svim nivoima življenja. Društvene organizacije ulažu veliki trud u proširivanje broja članova, uvodeći i nove strategije i forme volontiranja.

Volonterstvo ima važnu ulogu i u društvima širom Evropske unije, gde mladima i nezaposlenima pomaže da razviju ili dodatno usavrše određene veštine, steknu samopouzdanje i samopoštovanje, kako bi postali spremni i za razne druge nove poslove. Rad volontera je izuzetno priznat, vrednovan i tražen, pa je vrlo značajna i gotovo obavezna preporuka za svako dalje zapošljavanje. Većina španskih univerziteta, recimo, promoviše međunarodno volontiranje među svojim studentima putem kurseva i različitih aktivnosti.

U Srbiji, nažalost, trenutno samo mali broj njih prepoznaje značaj ovog koncepta i počinje da razvija svoje programe volontiranja. Ali, zahvaljujući njima, mladi ljudi koji nemaju mnogo para, ni bogate rođake u inostranstvu, ipak mogu da putuju i borave u nekom od 2500 volonterskih kampova koji postoje u svetu.

– Dovoljno je da izaberu čime bi se bavili i obrate se, na primer, Volonterskom servisu Mladih istraživača Srbije ili Kancelariji za mlade Obrenovac. U obzir dolaze ljudi od 18 do 30 godina, mada mogu biti i malo stariji. Postoje i kampovi za maloletnike, ali roditelji moraju da daju saglasnost, a to je složenija procedura, pa je izbegavamo. Da bi mogli da se sporazumevaju, poželjno je da znaju engleski jezik ili jezik zemlje u koju idu, ali nije obavezno. U saradnji sa Volonterskim savezom Srbije, te mlade ljude šaljemo u razne volonterske kampove kojih ima u svim zemljama (u svakoj u proseku stotinak i više).

Volonterima su tamo obezbeđeni smeštaj i hrana, a mi smo, kao kancelarija, odlučili da odvojimo sredstva iz budžeta i da finansiramo deo puta onima koji će ubuduće ići, što je još više povećalo zainteresovanost za te kampove – najavljuje Srđan Ranković, potpredsednik Saveta za mlade u gradskoj opštini Obrenovac.

Njihovim posredstvom volonteri su do sada odlazili u kampove na mesec dana do tri meseca, ali su sad od Evropskog volonterskog servisa dobili i sertifikat da na volonterski rad mogu da šalju ljude i na godinu dana. Za razliku od onih koji borave kraće, Srđan kaže da će ovi potonji dobijati i mali džeparac.

Mada raznolik, i smeštaj u tim kampovima je sasvim pristojan. Negde su šatori, negde hosteli, negde su meštani ustupali svoje kuće... U svakom slučaju, ne mogu se požaliti, jer u Zapadnoj Evropi postoje čitava naselja volontera gde na uslove polažu veliku pažnju. Pošto su svi kampovi tematski, tačno se zna šta će se raditi u onom za koji se volonter opredeli.

– Sve su to poslovi od po nekoliko sati. U Engleskoj je, na primer, interesantno da su angažovani u jednom cirkusu, u Meksiku pomažu kornjačama kad se izlegu, u Francuskoj uređuju zamkove, u Los Anđelesu farbaju „Golden bridž”... Ma šta bilo, sve je bitno za lokalnu zajednicu, ali i za same volontere, jer usput stiču poznanstva koja mogu da im otvore vrata širom sveta. To je ono što je možda i najkorisnije u volonterskom radu u inostranstvu.

Znam dve devojke koje su prošle godine bile u jednom francuskom kampu. Radile su, družile se, učile jezik i vratile se pune entuzijazma za budućnost – primećuje Ranković.

.......

Zanimljiv rad uz malo osveženja

Ako je volontiranje duže od šest sati ili je celodnevno, organizatori su dužni da daju osveženje, a to su obično sendvič i sok. Kada se radi na području grada Beograda, ako volontiraju dalje od centra, dobiju i razliku za markicu za prevoz za drugu zonu. Angažman traje jedan dan, tri dana, deset dana..., a nekada su to poslovi za kojima postoji potreba cele godine. U principu, volonteri slobodno mogu da kažu koliko mogu da ostanu, ali nikada se unapred ne dogovara koliko će raditi, već su prosto tu dok eventualno ne nađu drugi posao ili im ovaj ne dosadi. Niko ne može da ih natera da provedu duže nego što sami mogu i žele. Imaju pravo i da odbiju ono što im se ne radi.

Slobodna volja i lični izbor

Reč volonter potiče od francuske reči „volontaire” što označava osobu koja besplatno obavlja neku službu. U svetu je volontiranje definisano na različite načine, ali u najširem smislu je to neplaćeno, neprofesionalno, neprofitno, slobodno odabrano delovanje. Prema evropskom Manifestu o volontiranju, to je aktivnost koja se preduzima slobodnom voljom, ličnim izborom i motivacijom pojedinca, bez želje za finansijskom dobiti, unutar nevladinih organizacija i volonterskih centara, radi pomoći drugim osobama ili društvu u celini, uz doprinos zajedničkim vrednostima, bez ličnog interesa.

Sajam praksa

Mnogi mladi ljudi traže da volontiraju u nekoj firmi, ali samo u svojoj struci. Međutim, volonterska udruženja nemaju ulogu da šalju u sud, ukoliko je, recimo, neko pravnik. To je druga grana koja ne spada u volontiranje, jer nije društveno koristan rad, već praksa. U tom cilju, Servis volontera Beograda jednom godišnje, u novembru, organizuje sajam praksa, gde se pojavi stotinak firmi koje omogućavaju ljudima da rade bez novčane nadoknade, na poslovima za koje su se školovali, samo da bi sticali iskustvo.

Jedan od razloga za toliko visoku nezaposlenost u Srbiji je to što većina poslodavaca zahteva prethodno radno iskustvo od barem dve godine, što je mladima veliki problem kad prvi put konkurišu za posao. Uvođenje zakona o volontiranju i jasno definisanje ovog pojma u velikim firmama i korporacijama kao vid prakse (pri čemu bi ti poslodavci imali izvesne beneficije) znatno bi doprineli pri rešavanju problema nezaposlenih mladih u Srbiji.