„Mrtve duše" po Kasjanovu

Pokušaj bivšeg ruskog premijera Mihaila Kasjanova da sa svojim političkim istomišljenikom Borisom Nemcovom registruje novu političku stranku desne orijentacije, pod nazivom Partija narodne slobode (Parnas), naišla je na nepremostivu prepreku. Činovnici Ministarstva pravde Ruske Federacije pronašli su na podnetom spisku članova stranke više imena osoba koje još nisu punoletne, ili nisu građani RF, ili su – odavno preminule. To znači da se imena kandidata Parnasa, po odluci Ministarstva, neće naći na glasačkim listićima za naredne parlamentarne izbore u Rusiji, zakazane za polovinu decembra ove godine.

Kako su se pomenuta imena našla na spisku možda i nije toliko važno. Važno je da je Kasjanov ubeđen da iza navedene odluke stoji, niko drugi do – aktuelni premijer Vladimir Putin.

„Jasno je što Putin ne dozvoljava učešće naše partije na narednim izborima. To bi po njegovu ’vertikalu vlasti’ bio veliki rizik”, prokomentarisao je.

Ali, zato je pozvao svoje sledbenike da se sutra (u subotu) okupe u centru Moskve i pokažu neslaganje „sa sistemom vlasti ustanovljenim od premijera Putina i promovisanim od predsednika Dmitrija Medvedeva”. „Sadašnja vlast nije u stanju da omogući privredni rast, obezbedi građanima pristojan život, i izbori se sa korupcijom u sopstvenim redovima”, smatraju u Parnasu.

Podsetimo, Kasjanov je tokom dosadašnjeg radnog veka bio angažovan na mnogim poslovima u raznim vladama, i nekadašnjeg SSSR-a, i jeljcinovske i sadašnje Rusije. Uglavnom je obavljao poslove u vezi sa finansijama, što ga je u jednom trenutku dovelo i na čelo nadležnog ministarstva. Tokom prvog predsedničkog mandata Vladimira Putina bio je premijer, mada mnogi poznavaoci tvrde da je ta funkcija bila, uglavnom, proceduralna, pošto je sve ključne poslove u zemlji, u stvari, vodio predsednik.

Boris Nemcov takođe je političar od formata još iz sovjetskih vremena. Njegova uloga u jeljcinovskoj eri bila je veoma zapažena (od 1997. do 1998. bio je zamenik predsednika ruske vlade), početkom devedesetih izabran je za gubernatora Nižnjenovogorodske oblasti, a jedno vreme bio je jedan od ključnih lidera Stranke desnih snaga (SPS). Kopredsednik je partije Za Rusiju bez tiranije i korupcije.

Interesantno je da je odluka ruskog ministarstva pravde naišla na značajan odjek i na Zapadu, posebno u SAD. Državna sekretarka Hilari Klinton nije krila da je „razočarana”, ali i „zabrinuta izveštajima da su članovi Parnasa primoravani da daju ostavku na poslove na kojima rade, ili da povuku potpise za podršku registraciji partije”. Slično su reagovali i u Savetu Evrope, ocenivši odluku ruskog ministarstva kao – „zabrinjavajući signal, posebno uoči predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora (2012)”.

U ovom slučaju reakciju Zapada treba posmatrati, uglavnom, u svetlu mogućnosti da se na predsedničkim izborima iduće godine, kao glavni kandidat, pojavi Putin, a ne sadašnji šef države Medvedev. Ne treba ni objašnjavati da na pomenutu dvojicu, i u Vašingtonu i Briselu, gledaju potpuno različitim očima. A eventualni povratak aktuelnog premijera u Kremlj značio bi da bi on tamo mogao da ostane narednih – 12 godina. Ne čudi stoga što se pre neki mesec u američkom Kongresu čuo vapaj: „Pomozimo Medvedevu, ako ne zbog njega, a ono zbog nas samih.”

Teško je verovati da će sutrašnji skup na Novopuškinskom trgu, sazvan pod parolom „Protiv tiranije i korupcije, a za slobodne i poštene izbore”, u tom smislu bilo šta promeniti. Malo je verovatno da će na odjek naići i predlog opozicije da se ukine sadašnji zakon koji neregistrovanim partijama ne dozvoljava učešće na izborima. Mnogo je, naime, važnija činjenica da opozicija u Rusiji, objektivno, u ovom trenutku ne može da ponudi ništa kroz šta najveća zemlja već nije prošla. Uz to, prilike u svetu menjaju se u pravcu koji ukazuje na to da se sadašnja ruska politika kreće putem koji se proteže na narednih 30 godina, pa i dalje. Koliko je taj put prihvatljiv i za njene građane, pokazaće izbori. Sa Parnasom, ili bez njega.