Dileme o selekciji

UŽICE – Prvo "Čičkovac" u izvođenju novosadskog "Ujvideki sinhaz" teatra iz Novog Sada, a za njom "Pomorandžina kora" Ateljea 212 napraviše korak ka završnici 11. pozorišnog festivala u Užicu. Poslednja u takmičarskom delu programa je "Romeo i Julija" Srpskog narodnog pozorišta, a potom sledi proglašenje najboljih.
Predstavu na mađarskom, po romanu Nandora Giona i u režiji Kinge Mezei, dobro je odigrao mlad glumački ansambl "Ujvideki sinhaza", sa jasnim pitanjem: može li se sačuvati nešto što pamtimo, promeniti svet, gde je stvarna granica odrastanja, hoće li se vratiti retke ptice da bi nam opet bilo dobro... Komad je odigran u dodiru glumačkog prostora i gledalaca, što Šandor Laslo, direktor "Ujvideki sinhaza", objašnjava kao savršen način da se istina, kao najvažnija, pokaže na metar od publike.

Istinom, ali u savremenim muško-ženskim odnosima, pozabavili su se i mladi akteri predstave "Pomorandžina kora" Ateljea 212, po komadu mlade spisateljice Maje Pelević i u režiji Gorana Markovića. Otvorili su životne dileme devojke i žene, pitanja pomodarstva, lova na bogate muževe i materinstva, traganja za identitetom. Sve uz humor, katkad rezak. Dopala se užičkoj publici ova predstava teatra koji ove godine obeležava pola veka svog postojanja. A reditelj Goran Marković, objašnjavajući kako je komad nastao, sebe simbolično nazva kurirom između pisca, glumaca i publike, koji treba sve to da sistematizuje da bi "pošta stigla na vreme". Na pitanje Markoviću upućeno o razlikama rada s glumcima na filmu i u teatru, odgovorio je da se na filmu radi u diskontinuitetu, po delovima. "U pozorištu je bolje: niko vas ne juri, ne pritiska, može se raditi opuštenije. Ipak, i na filmu se glumi istom žestinom kao u pozorištu, samo što se gledalište kamerom približava ili udaljava", kaže reditelj.

A boje ovom festivalu ne daju samo predstave koje se iz večeri u veče ovde smenjuju, već i neka važna festivalska pitanja koja se sve češće otvaraju i glasnije čuju. Ponovo su, i među kritikom i publikom, aktuelna razmatranja selekcije na ovoj smotri najboljih, koju je napravila Maša Stokić. Poznato je, naime, da se iz protesta zbog prošlogodišnje Mašine selekcije, i produženja njenog mandata i u ovoj godini, na ostavku, posle 10. festivala, odlučio dugogodišnji umetnički direktor ove smotre, i važan činilac u užičkom festivalskom zamahu, Dejan Penčić Poljanski. No, Mašu Stokić je ipak podržao Savet ove smotre.

Pošto je viđen dobar deo ovogodišnjeg selektorkinog izbora, neki su joj javno zamerili da predstave koje je odabrala nisu ono najbolje što srpski pozorišni život ima, da prednost daje mnogo složenim i nerazumljivim komadima i da tvrdoglavo istrajava na nečemu što publici baš ne godi. Najoštriji u kritici Mašinog izbora bio je festivalski kritičar Bojan Munjin, u čijim tekstovima u festivalskim novinama stoji, uz ostalo, i pitanje zašto "selektorica i prošle i ove godine obigrava kao kiša oko Kragujevca i ne dovodi zaista najbolje srpske predstave, ako joj to nalaže osnovna povelja Festivala. Zar je od 58 odgledanih predstava u tradicionalnom miljeu najbolja somborska ’Laža i paralaža’ i zar je od modernih predstava najbolja ’Život broj 2’? U to ne mogu poverovati ni da mi prislone pištolj uz čelo", piše Munjin.

Na te i slične zamerke Maša Stokić odgovara da smo se mi "prilično odvikli da čitamo pozorište, da budemo aktivno uključeni u ono što gledamo i razmišljamo o tome", dodajući da Užičani nisu prevareni jer su "upravo dobili ono što su mogli da očekuju od mene". Ona navodi da ostaje dosledna u poštovanju onog što je zacrtala kad je izabrana za selektora, a to su novi trendovi u našem teatru, koji nas povezuju sa svetom, i novo literarno pozorište. Još pominje otvorenu "sezonu lova na selektore", a Munjinove zamerke naziva njegovom opuštenošću, u kojoj su moguće neke "paušalne ili možda kolokvijalne ocene".

Budući da se na ovom festivalu koji sa sebe još nije skinuo odrednicu jugoslovenski razmatra kojim će putem krenuti dalje, u novim okolnostima i novoj državi, važno je bilo čuti šta je o tome ovde dogovoreno. Zoran Stamatović na tu temu navodi stav direkcije Festivala da nema potrebe menjati dosadašnju koncepciju. Može se, naravno, osavremeniti i usavršiti, otvarajući je na šire geografsko područje. To je najpre bila ona treća Jugoslavija, pa Srbija i Crna Gora, da bi, kako kaže direktor Festivala, dogodine možda ovde bio skup pozorišta sa šireg područja jugoistočne Evrope.

– Stavovi o budućnosti su na ovom festivalu usaglašeni sa predstavnicima Sterijinog pozorja, jer je reč o dve najznačajnije pozorišne smotre u nas. Sterijino pozorje će pronaći svoj budući put čuvajući poluvekovnu tradiciju, a mi nastavljamo s naglaskom na najbolje, bez obzira na žanr – ističe na kraju Stamatović.

Maša završava svoj mandat i to je dobro

No, nije samo deo kritike i publike nezadovoljan selekcijom. Ako je suditi po onome što nam je rekao direktor Festivala Zoran Stamatović, ni uprava ove smotre nema baš pohvalno mišljenje prema onome što je Maša Stokić uradila.

– Maša završava svoj mandat i to je dobro. Nadam se da će svaki sledeći selektor imati na umu mesto održavanja festivala: misliti na Užice i publiku, kao i da će u okviru zadatog festivalskog koncepta izabrati najbolje, ne eksperimentišući tom činjenicom – otvoren je Stamatović.