Nemačka medicina

Nedavno sam u „Politici“ pročitao članak o nedostatku određenih specijalizacija u našem zdravstvu, gde je čak predloženo da se našim lekarima zabrani odlazak iz zemlje. S obzirom na to da znam kakav je osećaj biti nezaposleni lekar-volonter u srpskom zdravstvu, obraćam se ovim člankom svim kolegama lekarima koji žele da počnu da rade u sistemu koji nije idealan, ali gde se rad ceni i gde se za isti dobija pristojna plata, a ne obećanja, da ćete možda početkom sledeće godine potpisati ugovor na 3 meseca...

U Nemačkoj živim i radim od 2002. Godine. Od pre 3 godine sam lekar specijalista i trenutno se spremam za supspecijalistički ispit. Radim u jednom velikom gradu na univerzitetskoj klinici.

Nemački parlament je pre nekoliko dana odobrio olakšice po pitanju zaposlenja lekara i inženjera iz zemalja van EU, što me je u suštini motivisalo da sednem i napišem ovaj članak. Do skora je važilo pravilo da morate da zaposlite nemačkog lekara ili EU lekara, a ukoliko se Nemac ili EU kolega ne prijavi na konkurs, tek onda smete da zaposlite nekoga van EU. U slučaju produženja ugovora kolege iz ne-EU zemlje, potrebno je da dostavite dokaz da ste sve učinili da nađete nemačkog kolegu (ili EU kolegu), ali da Vam to nije uspelo. U principu, u zemlji u kojoj nedostaje otprilike 30000 lekara, to i nije problem, ali od pre neki dan više nije ni neophodno.

Koje predispozicije treba da ispuni strani lekar da bi dobio posao u Nemačkoj?

1. Znanje Nemačkog jezika. Potreban Vam je sertifikat da solidno govorite nemački jezik. Najbolji put do toga je diploma Gete instituta. Pre 10-tak godina to je bilo moguće samo na Kolarcu, u međuvremenu su sigurno i druge kuće u prilici da Vam ponude odgovarajuće kurseve. U vreme kada sam ja odlazio u Nemačku, preduslov je bio tzv. nivo „Zentrale Mittelstufenprüfung“

2. Treba naći posao. Dve trećine nemačkog lekarskog lista „Deutsche Aerzteblatt“ su oglasi za posao. Njih možete naći i preko Interneta (mada nisam siguran da je u Srbiji dozvoljen pristup). Ako ništa drugo, pokušajte da googlujete „Aerztestellen“ ili čak da otvorite sajt odgovarajuće klinike – vrlo često ćete naći tzv. „Stellenanzeigen“. Na odgovarajuća mesta (isplati se na 10-tak) treba poslati tzv. „Bewerbung“ i čekati poziv na razgovor.

3. Po dobijenom poslu potrebno je regulisati papire: potrebna Vam je tzv. dozvola za obavljanje zanimanja („Berufserlaubnis“), radna dozvola („Arbeitserlaubnis“) i dozvola boravka („Aufenthaltserlaubnis“).

a. Zahtev za Berufserlaubnis podnosite odgovarajućem organu, koji je različit od jedne do druge savezne države. Negde je to Ministarstvo za rad, u drugim saveznim državama tzv. Regierungspraesidium. Tačnu informaciju dobijate od lekarske komore (ili šefove sekretarice)

b. Paralelno sa Berufserlaubnis podnosi se i Arbeitserlaubnis (u zavodu za zapošljavanje-tzv. Arbeitsamt-u). Kada ste obe dozvole dobili podnosite zahtev za radnu vizu u Ambasadi SR Nemačke (poznajem kolege koji su odbijeni u Beogradu, ali su bez problema vizu dobili npr. u Beču). Napominjem da troškove za ove papire snosite sami.

c. Pošto ste došli u Nemačku, potrebno je u najskorije vreme otići do ureda za strance, gde Vaša radna viza postaje boravišna dozvola „Aufenthaltserlaubnis“. Tada možete da odahnete i da se prepustite radu.

4. Posle određenog vremena (otpr. 2-3 godine; u nekim saveznim državama i duže) dobićete dopis da je potrebno da uradite nostrifikacioni ispit (Gleichwertigkeitspruefung). Ispit je usmeni pred komisijom i dobićete pitanja iz interne medicine, hirurgije i pedijatrije. Takođe nije isključeno da ćete dobiti i pitanje iz nekog od tzv. „malih predmeta“, ali to se retko dešava. Nostrifikacioni ispit nije težak i u suštini je prijatan razgovor, ali u mnogome Vam olakšava stvari po pitanju dalje karijere u Nemačkoj.

Kako izgleda radni dan u Nemačkoj i zašto nema dovoljno lekara:

1. Radi se mnogo. Radno vreme traje zvanično 8 sati, ali je praktično nemoguće savladati sav obim posla za to vreme.

a. U opis posla ovdašnjeg lekara spada dosta toga što u Srbiji obavlja medicinska sestra: postavljanje venskih puteva, primena transfuzija, čak na nekim odeljenjima i pripremanje i aplikacija i.v. programa.

b. Tehnički su bolnice vrlo dobro opremljene i od Vas se očekuje da sa što manje osoblja obavljate što je moguće više funkcija. Tabu ispitivanja, kao npr. „lumbalnu punkciju obavlja samo i isključivo načelnik odeljenja“ ne postoje. Od Vas se očekuje da u najskorije vreme budete sposobni da obavljate sve vrste predviđenih pregleda odn. terapija. Ipak ne treba da zamišljate svemirske brodove iz američkih serija i tv filmova...

c. U svako doba dana i noći su Vam dostupna ispitivanja tipa CT ili laboratorije.

d. Veliki deo radnog vremena je posvećen administraciji i raznim obračunima.

2. Gde su Nemački lekari?

a. Poslednjih 10-tak godina vlada trend, da se manje studenata upisuje na medicinski fakultet , kriterijumi upisa su vrlo strogi, studije zahtevne, a lekarska plata u poređenju sa okolnim zemljama mala. Veliki broj Nemaca odlazi u Holandiju, Francusku, Englesku, Skandinaviju ili zemlje poput Brazila. U drugim evropskim zemljama je bolje definisano radno vreme, broj dežurstava manji, kao i broj pacijenata koje vodi jedan lekar. Iz tog razloga je nemačka atraktivna za naše kolege

b. Ugovore ovde dobijate po pravilu na određeno vreme, što Nemcima takođe nije atraktivno. Dežurstva se obračunavaju po vrlo komplikovanom i nejasnom sistemu, koji (u poređenju sa okolnim državama) nije atraktivan.

3. Šta možete realno da očekujete?

a. Zaposlenje u malom mestu kao prva stanica. Posle 1-2 godine odlazak u veći grad. Greška je prijaviti se za Minhen, gde je navala i nemačkog kadra .

b. Na prvom mestu manuelno osposobljavanje za rad – često sam čuo od kolega iz hirurških grana, da su za godinu dana u Nemačkoj više operisali nego za 5 godina u Srbiji.

c. Ne zanosite se univerzitetskom karijerom. U Nemačku se odlazi da bi se radilo. Naučni rad nije nemoguć, ali tek pošto završite rutinu na poslu.

d. Plate su prilično transparentne i iznose možete naći na internetu. Klinike svoje plate definišu prema ugovoru TVÄ (Tarifvertrag Ärzte), a privatne klinike nude nekad i bolje uslove.

4. Čega treba da se čuvate?

a. „Burn out“ sindroma

b. Nejasnih definicija plate – ako zasnivate radni odnos od 42 sata nedeljno, toliko treba da Vam bude i isplaćeno. Ugovori tipa 75% plate za 100% posla su nelegitimni.

5. Specijalizacija

a. Odobrenje za specijalističke studije Vam nije potrebno. Već na oglasu za posao dobićete informaciju koliki deo specijalističkih studija može da Vam klinika pokrije (to se ovde zove Weiterbildungsermächtigung). Ukoliko klinika pokriva celokupne specijalističke studije, možete posle predviđenog vremena da izađete na specijalistički ispit. Ukoliko Vam se specijalizacija koju ste započeli ne dopada, to nije problem, kod sledećeg poslodavca možete da je promenite.

b. Vaša specijalistička diploma iz Srbije nije priznata kao takva. Ipak, specijaliste iz ne-EU zemalja mogu da posle samo godinu dana izađu na nemački specijalistički ispit (prethodno treba prevesti specijalističku diplomu i dokumenta podneti lekarskoj komori.

Toliko ovoga puta. Nadam se da sam kolegama bio od pomoći. Posle 9 godina smem da kažem da prilagođavanje nemačkom zdravstvenom sistemu nije jednostavno, ali da se nisam pokajao.