Lider URS-a da zakrpi rupu, Savet da naoštri olovke

Usvajanje predloga decentralizacije predstavlja pobedu građana, smatra Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije. Međutim, članovi Fiskalnog saveta, odnosno čuvari državne kase, ne misle tako, jer će dogodine jaz u budžetu biti povećan za dodatnih 40 milijardi dinara.

– Naša analiza pokazuje da je, prema prvom predlogu budžeta, minus u kasi već za 35 milijardi premašio zakonom predviđeni nivo od 100 milijardi dinara, odnosno 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda – objasnio je juče Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, učestvujući na okruglom stolu u organizaciji Ekonomskog instituta.

On je podsetio da se Srbija usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, u koji su uneta pravila fiskalne odgovornosti, obavezala da će minus u kasi sa ovogodišnja nešto malo više od četiri odsto dogodine smanjiti na 3,2 procenta. Međutim, usvajanjem predloga decentralizacije i eventualnim usvajanjem prvobitnog predloga budžeta, fiskalni deficit biće proširen za nešto malo više od dva odsto – i premašiti pet procenata BDP-a. Kad se podvuče crta, to znači da će minus u kasi dogodine za 75 milijardi dinara „prešišati” zakon.

Odgovarajući na kritike Fiskalnog saveta da će usvojena rešenja ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje, Dinkić je čuvarima državne kase poručio da „naoštre olovke” i ponude predloge kako da se smanje necelishodni rashodi centralne države.

– Neće biti da su gradovi i opštine uzrok problema Beograda, odnosno centralne vlasti. I smanjenjem necelishodnih troškova može se obezbediti fiskalna stabilnost zemlje – kazao je lider URS-a.

Pavle Petrović, međutim, odgovara da, ni po zakonu, nije uloga Fiskalnog saveta da određuje na koji način će se novac iz državne kase trošiti.

– Naše je da napravimo analizu ekonomskih i fiskalnih efekata predloženih zakonskih rešenja, što smo mi i uradili. U izveštaju smo upozorili da se eventualnim usvajanjem ovog predloga jaz između prihoda i rashoda proširuje za dodatnih 40 milijardi. Predlagač zakona koji pravi takvu rupu u kasi treba i da kaže na koji način će taj deficit da se zatvori – objašnjava Petrović zašto Fiskalni savet kao savetodavno telo ne može da kreira budžet.

On podseća da i po Zakonu o budžetskom sistemu predlagač mora da objasni na koji način će se bilo kakvo trošenje ili smanjenje prihoda u kasi odraziti na fiskalni deficit. To isto je nedavno kazao i Albert Jeger, šef misije MMF-a u Srbiji, čija računica pokazuje da se usvajanjem predloga URS-a jaz u kasi povećava za čak 50 milijardi. Pozvao je tada kreatore budžetske politike da ponovo u skupštinsku proceduru predaju predlog decentralizacije zajedno sa paketom mera koje bi jasno i javno objasnile kako bi dodatni prihodi lokalnih samouprava bili finansirani bez kršenja pravila fiskalne odgovornosti. I Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, isticao je kako ne razume zašto se s predlogom decentralizacije žuri po svaku cenu ako postoji prevelik rizik da se prekrše pravila fiskalne odgovornosti. Ako Ujedinjeni regioni Srbije ne mogu da čekaju do avgusta, onda bi sada parlamentu trebalo da predstave fiskalno neutralan predlog, odnosno onaj koji ne povećava manjak u državnoj kasi, savetovao je nedavno Lisovolik.

– Takođe, Fiskalni savet bi trebalo da dobije priliku da pogleda revidirani predlog i svoje ocene dostavi poslanicima. Razumemo da skupštinski kalendar može da bude vrlo popunjen, ali nalazimo se u novom svetu u kojem cena nepoštovanja pravila fiskalne odgovornosti može biti previsoka da bi se preko nje prešlo samo zbog proceduralnih razloga – kazao je on i slikovito objasnio da je Fiskalni savet praktično predlogu URS-a dao crveni karton.

Inače, u analizi efekata predloga decentralizacije, koju su članovi Fiskalnog saveta poslanicima dostavili pre nekoliko nedelja, upozorava se i na koji način bi rupa od 40 milijardi dinara mogla da se „zakrpi”. Kao jedna od mera za smanjenje rashoda u kasi spominje se i zamrzavanja plata i penzija sledeće godine ili rezanje troškova namenjenih za kapitalne investicije, što se ocenjuje kao najlošiji scenario.

A kada je o eventualnom povećanju prihoda reč, kao jedna od opcija spominje se povećanje poreza na dodatu vrednost. Na primer, sa 18 na 20 odsto, predlažu članovi Fiskalnog saveta. Takođe, moguće je i povećanje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22 na 26 odsto. Ovaj pristup se ocenjuje kao nepoželjan sa makroekonomskog stanovišta, jer bi se na taj način znatno povećala opterećenja privrede i građana.

– Tvrdnja predlagača da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva nije validna – zaključuje se u izveštaju.