Crkva nije piljarnica

Marko Pavlović, šef finansijskog odeljenja Patrijaršijskog upravnog odbora SPC, pamti da je 1984. godine nekom u Upravi prihoda opštine Stari grad u Beogradu palo na pamet da ode u Patrijaršiju i prinudno naplati porez.

– Sećam se, došla je jedna žena iz opštine. Uz kafu sam joj ljubazno objasnio ulogu i značaj Srpske pravoslavne crkve. Dao sam joj i neku literaturu i na rastanku poručio – ako Stari grad ne može bez novca Patrijaršije ne treba ni da postoji kao opština. I više nisu dolazili – priča on.

Pitanje da li crkve treba da budu oslobođene poreza ili da ga plaćaju razmatrale su sve posleratne vlade. Često su i samu SPC konsultovali, ali na kraju je rešavanje tog pitanje zaobilaženo. I pored pojedinih nesporazuma, Srpska pravoslavna crkva u praksi uglavnom nije imala većih problema što nije plaćala porez.

Svojevremeno su se Patrijaršiji obratili iz jednog eparhijskog centra, jer im je došla finansijska policija koja se raspitivala zašto ta organizaciona jedinica SPC nema registracioni broj.

"Kad su me zvali telefonom pitao sam ih da li misle na broj koji dobijaju trafike i piljarnice. Pa pobogu, gospodo, da li vi znate da je SPC registrovana 1219. godine kada je sveti Sava dobio autokefalnost od Vaseljenske patrijaršije", upitao ih je, kako kaže, tada Marko Pavlović.

Kasnije, kad su u Patrijaršiji odlučili da se registruju kako bi predupredili slične nesporazume, iz nadležne službe su im poručili: "Kako da vas registrujemo, pa vi ste Srpska pravoslavna crkva".

Pre šest-sedam godina, pre uvođenja PDV-a, pojavile su se takozvane knjige izjava u kojima se vodila evidencija dobara i usluga na koje se nije plaćao porez. Po preporuci Ministarstva finansija Uprava javnih prihoda Skupština opštine Stari grad je Patrijaršiji dala takve knjige.

– Sve do uvođenja PDV-a smo ih koristili. Ništa se nije krilo, tako da smo potpuno pravno i legitimno bili oslobođeni plaćanja poreza. Ako bismo kupili 20 tona parafina za sveće davali bismo izjavu i sve je dobro funkcionisalo. Ali, bilo je izuzetaka – takve knjige, recimo, nisu mogli da dobiju u Kraljevu, Kragujevcu i Guči, pa su se snalazili na druge načine – kaže Pavlović, dodajući da je pogrešno mišljenje da je srpska crkva bogata.

Posle Drugog svetskog rata komunisti su konfiskovali zemlju i novac SPC tako da je ona dovedena do prosjačkog štapa. Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1946. godine Crkvi je oduzeto 70.000 hektara zemlje i šuma. Kasnije, Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine, SPC je nacionalizovano 1.180 crkvenih zgrada u vrednosti od tadašnjih osam milijardi dinara, a oduzeta su joj i novčana sredstva kojima je raspolagala.

– Njegova svetost patrijarh Pavle je protiv toga da na bilo koji način oštetimo neku instituciju ili državu. Uvek se protivio da SPC traži neku donaciju. Recimo, nikad nije potpisao zahtev Telekomu Srbije da nam pomogne u jednom projektu. Govorio je, ako nam Telekom to da, znači da mora od nekog taj novac da uzme – ističe Pavlović.

Bilo je pokušaja nekih ljudi da ubede SPC da otvori banku, ali patrijarh Pavle nikada nije takav predlog prihvatio, nije hteo čak ni da razgovara o tome.

--------------------------------------------------------------------------

Carinske olakšice

Do pre nekoliko godina crkve i verske zajednice mogle su da uvoze automobile bez plaćanja carine.

"Više nema te mogućnosti, jer je bilo raznih zloupotreba. Ali bili bismo zahvalni državi ako bi ponovo uvela tu mogućnost. Jedno je ako sveštenik kupi automobil kao privatno lice. Tada je dužan da plati sve dažbine. Ali ako on automobil koristi kao službeno vozilo, za obavljanje pastirske delatnosti, trebalo bi da vozilo bude oslobođeno carine", smatra Franc Šenk, sekretar beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara.

Marko Pavlović, iz SPC, kaže da je ta privilegija morala biti ukinuta.

– Iz Carine su do vlade stigle informacije o zloupotrebama automobila koji su se uvozili. Zato je ta mogućnost morala da se ukine i SPC je takvu odluku podržala. Ako vam se nešto omogući, a vi to zloupotrebite, bez obzira na to što je reč o pojedincima, onda nemate više nikakvih prava. Zbog toga je, kada je rađen Nacrt zakona o PDV-u, izbačena mogućnost da sveštenici koji zidaju privatne kuće budu oslobođeni poreza na građevinski materijal – objašnjava Pavlović.

Iz Uprave Carine poručuju da crkve i verske zajednice po sadašnjim propisima mogu biti oslobođene carine na uvoz robe koja se koristi isključivo u verske svrhe, ali uz prethodno pribavljen dokaz da se ta roba ne proizvodi u zemlji. Međutim, takav dokaz se ne podnosi kada crkve i verske zajednice robu dobijaju besplatno iz inostranstva.

Na osnovu carinskog zakona propisana povlastica se ne odnosi na putničke automobile, bez obzira na to da li je u pitanju uvoz ili poklon.