Mudžahedini u odori dobrotvora

Od našeg stalnog dopisnika
BANjALUKA, 22. novembra – Šta su radile i čime su se bavile pojedine islamske humanitarne organizacije u Bosni i Hercegovini? Izjava jednog od vodećih ljudi Fondacije međunarodnih dobrotvora Sulejmana Ahmera ne ostavlja prostor za nagađanje: "Bosanci su do našeg dolaska bili daleko od islama; nisu bili u stanju ni da izgovore reč džihad, a mudžahedine su zvali muhadžedinima. Trebalo im je mnogo vremena da nauče ono što je potrebno."

Da je znao kakva sudbina čeka Fondaciju međunarodnih dobrotvora i desetak drugih organizacija koje su bile usko povezane sa međunarodnim terorističkim organizacijama, Ahmer, možda, nikad ne bi javno objašnjavao njihovu ulogu u BiH. No, desio se 11. septembar 2001. godine, dan kada se Al kaida ustremila na Ameriku. Posle razaranja Svetskog trgovačkog centra u Njujorku i udara na Pentagon, rad Al Haramaina, Tajbah internešenela, Sirata, Istikameta... našao se pod lupom obaveštajnih i drugih službi bezbednosti u celom svetu, pa i BiH.

"Pod pritiskom, u prvom redu Amerike, formiran je Koordinacioni tim za borbu protiv terorizma, koji se, pored ostalog, bavio i radom navodnih humanitarnih organizacija. Rezultat našeg rada je uglavnom poznat – 10 organizacija je moralo da stavi ključ u bravu. Ali, oni koji misle da je time stavljena tačka na ovu problematiku grdno se varaju. Previše su lažni humanitarci ovde uložili i novca i truda da bi ono što su napravili nestalo preko noći", saznajemo od nekadašnjeg člana tima za borbu protiv terorizma, koji želi da ostane anoniman.

Pojedine zemlje nisu škrtarile u davanju novca ovim organizacijama. Samo preko računa Fondacije međunarodnih dobrotvora, čije je sedište bilo u Zenici, prešlo je pet miliona dolara. Od te svote, njen prvi čovek Enam Arnaut podigao je milion dolara u gotovini. Gde su završile te pare može se samo pretpostavljati, jer nikakav pismeni trag o njihovom trošenju nije ostavljen. Prema nezvaničnim procenama, preko računa lažnih humanitaraca u BiH "oprano" je više od 790 miliona maraka (više od 400 miliona evra).

"Kada su nadležne službe počele da stežu obruč oko Fondacije međunarodnih dobrotvora, ona se sama ugasila. Tačnije rečeno, preimenovala se u Bosansku idealnu futuru, koju je vodio Munib Zahiragić, bivši radnik bošnjačke tajne službe, nazvane Agencija za informacije i dokumentaciju. Prilikom pretresa prostorija Bosanske idealne future nađeni su dokumenti o terorističkim organizacijama koje je AID dobio od stranih obaveštajnih službi. Zna se i da su posle rata u lažnim humanitarnim organizacijama uhlebljenje našli mudžahedini kalibra Belkacena Bensajaha, Teofika al Habarija, Nedžada Grgurija, Sabera Lahmara, Saida Karmatija zvanog Abu Haris...", navodi izvor "Politike".

Recept – promeni naziv, zadrži iste ljude, istu adresu i iste poslove – primenjen je i u Travniku. Zatvorena je organizacija Al Haramain, a umesto nje je osnovano Udruženje građana "Vezir". Na čelu i jedne i druge, obe registrovane na istoj adresi, bio je Safet Durguti, predavač na Elči Ibrahim-pašinoj medresi u Travniku. "Vezir" je radio dok pod pritiskom Amerike nije zatvoren.

"Tri ključne reči u izjavi Sulejmana Ahmera su islam, džihad i mudžahedini. One otkrivaju ciljeve koje su sebi, ne samo u BiH, postavile ove organizacije. To što je razobličen i zabranjen njihov rad, nikako ne znači da su one ovde bile uzalud. Da jesu, zar bi Mirsad Bektašević došao iz Švedske na terorističku obuku u okolini Sarajeva, gde mu se, sa saučesnicima, i sudi za pripremanje napada na diplomatsko predstavništvo jedne zapadne zemlje", ozbiljno upozorava izvor našeg lista.

Prema njegovoj proceni, delovanje navodnih humanitarnih organizacija najviše se primilo kod mladih Bošnjaka, čije delovanje objedinjava i usmerava Koordinacioni odbor islamskih omladinskih organizacija. Ipak, ne sme se olako preći ni preko rada Mladih muslimana, Muslimanskog bratstva, udruženja Fatih...