Svekrva veći krivac od ljubavnice

Prosečna srpska žena pre će se razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice, a iskustvo psihologa i socijalnih radnika, koji su uključeni u brakorazvodni proces, govori da prisustvo dve porodice na istom spisku stanara značajno povećava verovatnoću da se bajka na temu „živeli su srećno i zadovoljno do kraja života”, završi u brakorazvodnoj sudnici. Ekonomska kriza, koja je u poslednje dve decenije uticala na činjenicu da veliki broj mladih bračnih parova svoje porodično gnezdo svije u bivšoj momačkoj ili devojačkoj sobi roditeljskog stana i živi u zajednici, jeste najčešći uzrok razvoda u našoj zemlji, a „nepomirljive razlike” u karakterima, stavovima i očekivanjima supružnika jesu grudva koja se često kotrlja od prvog dana braka i dovodi do brakorazvodne lavine.

Bojana Vujačić, socijalni radnik u analitičko-istraživačkom odeljenju Gradskog centra za socijalni rad, koja već 17 godina posreduje prilikom razvoda brakova, kaže da se partneri najčešće razvode u prvim godinama braka, što i ne treba da čudi ako se ima na umu da je trudnoća česta „kuma” na venčanju savremenih bračnih parova.

„Mladi slušaju bračne zavete u potpunoj hormonalnoj i emocionalnoj konfuziji, a od momenta kada test za trudnoću pokaže pozitivan rezultat sve se radi u „petoj brzini” – veridba, venčanje, selidba i eventualna adaptacija postojećeg stambenog prostora za unošenje kolevke. S obzirom na to da uobičajeni životni scenario podrazumeva da je jedan od supružnik trudan, a drugi je bez stalnog posla, oni su prinuđeni da žive u zajednici u kojoj su pravila igre decenijama „zacementirana”, počev od toga kada se gleda TV, preko toga kada je vreme za posete, pa do toga šta se kuva. Osim toga, mladi par je prinuđen da se bukvalno preko noći prilagođava na gomilu novih životnih uloga – supružnika, zeta i snaje,domaćice i domaćina, majke i oca”, objašnjava Bojana Vujačić.

Dolazak deteta na svet, po njenim rečima, obično zaoštrava različite poglede na svet, stavove o vaspitanju deteta, predstave o porodičnim ulogama žene i muškarca i ideje o prioritetima porodičnog budžeta.

(/slika2)Ako je nekim neverovatnim slučajem porodica pokazala razuman nivo samokontrole nad željom da se meša u bračni život svoje dece, rođenje unučeta u 90 odsto slučajeva „obara” novonastale babe i dede na „testu apstinencije” od mešanja u brak mladih ljudi.

„Prva godina braka je najturbulentnija, naročito ako istovremeno označava i dolazak bebe, jer je roditeljstvo sinonim za veliko zadovoljstvo, ali i veliku odgovornost i zajedničko rešavanje mnogih problema. Međutim, mnogi mladi ljudi koji danas razmenjuju bračne zavete vaspitavaju se u duhu individualizma i egocentrizma i „šalju” u brak rečima „ako ti se ne sviđa, ti se vrati kući”. Ta kvazipodrška koju dobijaju od svojih roditelja dovodi do toga da se novopečeni supružnici „hvataju za kvaku” zbog prvog bračnog nesporazuma. Međutim, ako se „pozorište u kući” instalira, kao način rešavanja problema, pitanje je vremena kada će neko zatražiti pomoć advokata”, upozorava Bojana Vujačić.

Druga krizna godina braka jeste ulazak deteta u pubertet i suočavanje roditelja sa svim izazovima adolescencije – lošim društvom, noćnim izlascima, problematičnim idolima za identifikaciju. Sukobi najčešće nastaju zbog toga što su mame tolerantnije, a tate strože i što nema konsenzusa o tome ko će dete da nauči lekcijama o životu. Pubertet je doba kada školski uspeh „trpi” zbog hormonalne turbulencije, a roditelj u čijem je „opisu posla” bavljenje ocenama biva optužen da je loš školski uspeh – njegova krivica. Ako se ima na umu da se detetovpubertet po pravilu „poklapa” sa roditeljskim klimakterijumom, postaje jasnije zbog čega je u kući punoj hormona brak na velikom iskušenju.

A na pitanje – da li je prevara čest razlog razvoda, naša sagovornica odgovara da relativno mali broj žena ulazi u brakorazvodnu parnicu kada se u brak umeša treća osoba”, jer se rukovodi uvreženim kulturološkim stereotipom koji

 glasi „pusti ga, proći će ga”. Često se dešava da muškarci dobiju decu u vanbračnim vezama pa su oni „krunski svedoci” u brakorazvodnoj parnici, ali mnogo se češće dešava da se epizoda sa ljubavnicom zaboravi – pre svega zbog materijalne zavisnosti od muškarca.

Sve veći broj žena, kako kaže naša sagovornica, ulazi u brakorazvodnu parnicu zbog nasilja u porodici i alkoholizma supruga, a razlozi za ovu pojavu leže u činjenici da se o ovim fenomenima sve više govori u medijima, pa je mnogim ženama dostupnija informacija kome mogu da prijave nasilnika i u kojoj instituciji mogu da potraže rešenje svog porodičnog problema.

Odgovor na pitanje – ko češće ulazi u advokatsku kancelariju sa idejom da iz nje izađe bez burme na ruci glasi – lepši pol. Žene su te koje češće pokreću brakorazvodnu parnicu, rukovodeći se idejom „izvela sam decu na put, žrtvovala najveći deo života da bih se posvetila porodici, sada ja imam pravo da uživam u ostatku života”.

Katarina Đorđević

-----------------------------------------------------------

Iz osvete uskraćuju izdržavanje

Alimentaciju za decu ne plaćaju obrazovani i neobrazovani, zreliji i mlađi ljudi, čak i pripadnici vojske i policije. Prema rečima Vere Totić, najčešći razlog za neplaćanje izdržavanja su mržnja i osveta prema bivšem supružniku.

– Roditelj koji ne plaća alimentaciju opravdava svoje ponašanje rečima: „Neću ja da izdržavam bivšu ženu ili muža.” O deci i njihovim potrebama niko ne razmišlja – kaže Totićeva.

Često se dešava da ukoliko supružnik kojem su pripala deca stupi u drugi brak, davalac izdržavanja smatra da nije više u obavezi da plaća alimentaciju za sopstvenu decu. Takođe, pojedini roditelji smatraju da ne moraju da plaćaju propisanu sumu za izdržavanje jer i pored toga, daju deci novac za knjige, odeću ili izlete. U tom slučaju, kako naglašavaju pravnici, propisana suma izdržavanja mora biti uplaćena, a svako drugo davanje je stvar dobre volje i mogućnosti roditelja.

J. Z. P.

-----------------------------------------------------------

Za godinu i po dana 169 krivičnih prijava

U toku 2010. godine u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pokrenuto je 111 postupaka na osnovu krivičnih prijava zbog neplaćanja izdržavanje dece, a 22 slučaja su rešena. Dok je u prvoj polovini 2011. godine pokrenuto 58 postupaka zbog istog dela, a rešeno je 89. Još nije doneta odluka u 59 slučajeva koji se vode pred ovim sudom.

Ova suđenja su, u toku prošle godine, kako kaže Snežana Ivković, istražni sudija i portparol Prvog suda, trajala duže zbog reforme sudstva, štrajka i reizbora sudija.

Prošle godine je, prema rečima naše sagovornice, izrečeno nekoliko, uglavnom uslovnih, zatvorskih kazni koje podrazumevaju obavezu isplate duga za izdržavanje dece. Ovi postupci se sve češće završavaju svojevrsnim dogovorom, pravnički rečeno institutom odloženog gonjenja.

– Sve češće u toku istražnog postupka predlažemo okrivljenom da u roku od šest meseci plati zaostala dugovanja i uplati određenu sumu u dobrotvorne svrhe. Na taj način izbegavamo suđenje i dodatne troškove koje bi tužena strana morala da plati. Ukoliko ne ispune svoje obaveze u predviđenom roku, nastavlja se krivični postupak protiv nesavesnih roditelja. Naglašavam da ovo krivično delo ne zastareva i da su oni dužni da izdržavaju decu ne do punoletstva već do 26. godina, ukoliko nastave školovanje – objašnjava naša sagovornica.

J. Z. P.