Više tolerancije, manje ugljenika
Borba protiv diskriminacije, promovisanje kulturne različitosti, starosna diskriminacija, standard kvaliteta u obrazovanju i sektorima usluga, ruralni turizam i žensko preduzetništvo, neke su od tema kojima će se baviti 43 organizacije civilnog društva koje su za svoje projekte dobile četiri miliona evra od Evropske unije, pojedinačno od 50.000 do 150.000 evra.
U projektu „Podrška civilnom društvu” učestvovale su 284 nevladine organizacije, kulturne fondacije, asocijacije potrošača, udruženja prodavaca, sindikati… Cilj projekta je da pruži dodatnu podršku učešću civilnog sektora u integraciji Srbije u EU u dve oblasti: borba protiv diskriminacije i promocija kulturne različitosti i lokalnog društveno-ekonomskog razvoja.
Saša Gajin, predsednik Centra za unapređenje pravnih studija, kaže da će njihov projekat (Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije kroz dijalog, pravnu reformu i adekvatno praćenje diskriminatorne prakse) biti sproveden u deset gradova radi stvaranja tolerantnijeg i pravednijeg društva. Najviše će raditi na unapređivanju zakonodavstva kada je reč o registraciji istopolnih zajednica, pravnom statusu transrodnih i transseksualnih osoba i na praksi pitanja lišavanja poslovne sposobnosti osoba s mentalnim invaliditetom.
„Ovim pitanjima se bavimo deset godina i učestvovali smo u pravljenju zakona i edukaciji sudija. Radili smo na stvaranju pravnog ambijenta i novih pravila. Projekat sadrži novu zakonsku regulativu kada je reč o licima s mentalnim invaliditetom – jer zašto ljudi s Daunovim sindromom ne bi izašli da glasaju? Kod nas nisu predviđene ni pravne posledice ako lice promeni pol što zahteva i pravnu regulativu. Ni homoseksualne zajednice više ne mogu biti tabu-tema. Projekat sadrži i primenu postojećih propisa pa će se tako u deset sredina u Srbiji razgovarati o širenju duha tolerancije i međusobnog razumevanja jer ne mogu postojati građani prvog i drugog reda. Potrebno je rešiti i probleme oko upisa Roma u matične knjige i izdavanja ličnih dokumenata”, objašnjava Gajin.
Projekat Cesida „Uključivanje organizacija civilnog društva u energetske i klimatske politike na lokalnom nivou” treba da redukuje industrijsku emisiju ugljenika a posebno u predelu Vrbasa i Kule.
„Cilj je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte koji su posledica energetskih aktivnosti, a nad kojim lokalne samouprave imaju određene nadležnosti”, kaže Aleksandar Macura, saradnik na projektu. „Predstavnici udruženja potrošača, ekoloških organizacija, organizacija aktivnih u borbi za iskorenjivanje siromaštva i udruženja koja okupljaju stručnjake iz odgovarajućih oblasti će kroz projekat naučiti koja pravila u energetskom sektoru važe u Evropi i Srbiji, kakva je veza tih pravila sa sprečavanjem klimatskih promena, koja su prava građana u ovoj oblasti, koje su to tehnologije kojima je moguće proizvoditi energiju s manje štetnim posledicama po životnu sredinu a na način koji omogućuje ekonomske aktivnosti i održavanje komfora u domaćinstvima. Time bi se stvorila baza znanja koja bi omogućila organizacijama i pojedincima da utiču na promenu energetske politike u Srbiji koja omogućava održivost energetskog sektora i efikasniju i čistiju upotrebu raspoloživog resursa. Lokalni energetski planovi uz učešće građanskih organizacija biće pripremljeni u opštinama Vrbas i Kula koje su bogate različitim mogućnostima održive proizvodnje i potrošnje energije, a učešće u projektu razvojnih agencija Bačke i Srema, kao i Centra za strateške studije Vlade Vojvodine obećava da će se znanje stečeno ovim projektom primeniti i u drugim opštinama u Vojvodini i širom Srbije. Cekor, kao jedna od vodećih organizacija civilnog društva u ovoj oblasti u Srbiji, svojim znanjem će pomoći Cesidu da pokrenu proces energetsko-klimatskog obrazovanja u praksi jer će se inače neefikasno korišćenje goriva sa štetnim efektima po životnu sredinu, i ukupan razvoj u Srbiji će se nastaviti”, kaže Macura.