Šta kada otplata kredita postane problem

Problem velikog broja građana Srbije predstavlja mesečna otplata kredita. Brojni su razlozi koji mogu dovesti do promene mesečne rate. Najznačajniji su promena kursa, EURIBOR-a, LIBOR-a, marže banke, indeksa potrošačkih cena, kreditnog rejtinga zemlje... Sve to i smanjena primanja ili u najgorem slučaju ostanak bez posla može da zadaje velike glavobolje građanima, a posebno onima koji plate primaju u dinarima.

Razmotrićemo nekoliko načina za prevazilaženje visokih mesečnih izdvajanja za plaćanje mesečne rate kredita.

Gašenje dozvoljenog minusa

Građani su kod banaka često zaduženi po više različitih osnova. To mogu biti gotovinski, potrošački, stambeni krediti, dozvoljeni minus po tekućem računu, različite kreditne i charge kartice i slično.

 U slučaju da se desi da vam mesečna izdvajanja za ratevaših dugovanja postaju prevelika, najpre morate razvrstati svoje obaveze koje imate kod poslovnih banaka prema vrsti i visini kamatne stope.

Najskuplji izvori kreditiranja su oni koji su ujedno i najlakši za uzimanje, a to su dozvoljeni minusi po tekućem računu i kreditne kartice. Gašenjem ovih izvora kreditiranja rešavate se plaćanja kamate i do 2,75 odsto mesečno, odnosno oko 40 odsto na godišnjem nivou! Prednost kod ovih izvora kreditiranja jeste u tome što se bez plaćanja posebnih „penala”mogu namiriti. Tako, uplatom na tekući račun ili na kreditni račun kreditne kartice možete znatno smanjiti plaćanje kamata po dugovanjima, a bez plaćanja penala za „prevremenu” otplatu koja se uobičajeno plaća kod drugih oblika kredita građanima.

Ukoliko želite da potpuno ugasite dozvoljeni minus i time potpuno izbegnete plaćanje kamate po ovom osnovu, potrebno je da tekući račun dovedete u pozitivno stanje i obavestite banku da više ne želite da koristite dozvoljeni minus, dok je kod kartica neophodno podneti zahtev za gašenje, nakon čega će vam banka dostaviti iznos koji je potrebno uplatiti da se kartica ugasi. U taj iznos se uključuje i trošak za gašenje kartice, koji se kreće i do 1.500 dinara. Podsećanja radi, sa stupanjem nedavno usvojenog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga trošak gašenja kreditnih kartica neće postojati, tj. banka će biti u obavezi da na zahtev klijenta karticu ugasi bez naknade.Primena ovog zakona se očekuje krajem godine.

Prevremena otplata i refinansiranje

Drugi vrlo važan segment zaduženosti čine krediti. Na našem tržištu se uglavnom odobravaju gotovinski, potrošački i stambeni krediti. Ono što se javlja kao poseban problem i što u periodu otplate može dovesti do zastoja u redovnoj otplati kredita jeste valutna klauzula, koja je najčešće uključena u ugovore o kreditima, a koja u slučaju jačanja evra u odnosu na dinar uvećava ratu kredita.

Šta raditi u slučaju da visina rate postaje prevelika u odnosu na vaša primanja? Postoji nekoliko mogućih opcija: refinansiranje kredita u okviru iste ili druge banke ili reprogram kredita ukoliko nije moguća prevremena otplata dela ili celog kredita kao najbolje rešenje.

Otplata dela kredita može biti važan instrument u smanjivanju mesečnih obaveza po osnovu visine rate. Veliki broj korisnika kredita je neupućen u mogućnosti tzv. prevremene otplate. Prevremena otplata podrazumeva kako otplatu celokupnog kredita pre roka dospeća, tako i otplatu dela kredita pre roka dospeća. Ova druga mogućnost bi u praksi značila da otplatom npr. 10 rata unapred možete skratiti period otplate kredita ili smanjiti visinu mesečne rate ukoliko se odlučite za isti period otplate. Otplatom celokupnog kredita eliminišete sve svoje mesečne obaveze prema banci i gasite svoje kreditno zaduženje. Za prevremenu otplatu kredita ili dela kredita banka najčešće obračunava 1–3 odsto neotplaćenog duga,u vidu „penala”,što je znatno niža cena za pozajmljena sredstva od redovne kamatne stope koju biste plaćali tokom perioda otplate. 

Refinansiranje kredita može biti u okviru iste ili druge banke i može znatno smanjiti mesečnu ratu kredita. Refinansiranje kredita nudi izbor produženje roka otplate kredita, smanjenja otplatnog perioda ili nižu kamatnu stopu po osnovu pozajmljenih sredstava. Uz ove prednosti, refinansiranje vuče i troškove, koji se kreću do tri odsto ili su obračunati u fiksnim iznosima. Ukoliko se refinansiranje kredita vrši u okviru iste banke, troškovi refinansiranja su znatno niži nego kada je reč o prelasku u drugu banku. Troškovi po ovom osnovu će, sa stupanjem na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, biti znatno niži jer je zakonom ograničeno „uslovljavanje” promene banke sa visokim naknadama.

Reprogram i grejs period

Kako su plate građana u najvećem broju slučajeva vezane za dinare, promene kursa mogu uticati na mogućnost otplate rata kredita. Zabrinjava to da je najveći deo kredita građana Srbije indeksiran u stranim valutama. Mada, u narednom periodu dinarski krediti (pogotovo potrošački i gotovinski) biće sve aktuelniji, zbog novih mera NBS, kojim je obavezno učešće kod ovih kredita u evrima podignuto na 30 odsto. Dinarski krediti nose i veću kamatu, ali građani koji se zaduže u dinarima nemaju brigu o kretanju kursa ili evropskih kamata, jer je njihov uticaj minoran.

Svakako treba razmotriti odskora aktuelnu mogućnost reprograma postojećih kredita i korišćenja grejs perioda do 24 meseca. Ova opcija postoji kod nekoliko banaka i odnosi se na kredite koje su one odobrile. Uslovima reprograma je predviđeno da se tokom grejs perioda plaća samo kamata, a da se nakon ovog perioda nastavi sa redovnom otplatom kredita. Ova olakšica, iako ne smanjuje kreditne obaveze, odlaže ih, a time značajno smanjuje mesečne obaveze po osnovu kredita. U svakom slučaju najbolji savet bio bi da se što pre obratite prvo svojoj banci, a onda razmotrite i ponude drugih banaka kako biste pronašli najbolje rešenje za situaciju.