Afere slabe Berluskonija

Reč Silvija Berluskonija više nije neprikosnovena, sudeći prema događajima proteklih meseci u kojima je italijanski premijer izgubio lokalne izbore u velikim gradovima, pa i u svom rodnom Milanu, potom su Italijani na referendumu rekli „ne” njegovim predlozima zakona, da bi na kraju bio prinuđen da menja svoje kontroverzne odluke ili da zbog njih odgovara u četiri sudska procesa koji se vode protiv njega.

Najsvežiji poraz Berluskonija jeste to što je pre tri dana bio prinuđen da povuče paket strogih mera štednje u vrednosti od 47 milijardi evra, jer je u javnosti otkriveno (zahvaljujući analizi u kabinetu predsednika Đorđa Napolitana) da bi one omogućile da se njegova porodična investiciona kompanija „Fininvest” bar privremeno okoristi. Prema pisanju italijanske štampe, opozicija je kritikovala mere koje su podrazumevale da bi kompanije bile zaštićene od plaćanja kazni sve dok je žalbeni postupak u toku, što bi praktično omogućilo da Berluskonijev „Fininvest” ne plati kaznu od 750 miliona evra, koju je dobio pre dve godine zbog navodne korupcije u procesu preuzimanja izdavačke kuće „Mondadori” sredinom devedesetih godina.

Uzalud je Berluskoni uveravao da su ove mere neophodne jer plaćanje visokih kazni dok je žalbeni postupak još u toku može da stvori finansijske teškoće za kompanije ili pojedince, bez ikakvih garancija da bi taj novac bio vraćen ukoliko bi visina kazne u kasnijem postupku bila izmenjena. Verovanje u Berluskonijeve reči, prema svemu sudeći, drastično opada, tako da ga je rimska „Republika” optužila da „pokušava da ekonomski interes jedne osobe pretvori u zakon, pokazujući prezir prema opštem dobru”.

Štaviše, ceo skandal se u medijima nazivao kao afera o zakonu „Spasimo Fininvest”, čemu je verovatno doprineo i Berluskoni koje se požalio da kazna koja je izrečena „Fininvestu” premašuje vrednost udela te kompanije u „Mondadoriju” i izrazio uverenje da će ta presuda biti izmenjena. Ovih dana se, inače, očekuje odluka po žalbi u slučaju „Mondadori”.

U nizu neuspeha Berluskoni je prekjuče izvojevao i svojevrsnu pravnu pobedu, jer je Ustavni sud Italije pristao da razmotri zahtev njegove stranke Narod slobode, koja smatra da afera „Rubigejt” može biti razmatrana samo pred specijalnim tribunalom formiranim uz odobrenje parlamenta. Berluskoni je, inače, optužen da je 2010. nekoliko puta platio za seks plesačici marokanskog porekla Karimi el Mahrug, poznatoj po nadimku „Rubi, kradljivica srca”, kada je ona imala 17 godina, a za ovo krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od tri godine.

Ako Ustavni sud donese presudu po kojoj suđenje premijeru ne može da bude održano pred sudom u Milanu, koji trenutno ima jurisdikciju u tom predmetu, stručnjaci predviđaju da će ceo proces propasti. Naime, Berluskoni i dalje ima većinsku podršku u donjem domu italijanskog parlamenta, u kojem je svojevremeno usvojen zakon koji je praktično omogućavao Berluskoniju da ne bude sudski gonjen ni u jednom od aktuelna četiri procesa (tri su za korupciju), međutim Ustavni sud je kasnije osporio ustavnost tog akta.

Berluskonija polako napuštaju i politički prijatelji, tako da se njegovo političko savezništvo sa Ligom za sever uveliko drma.

„Ljudi koji su bili uz njega u teškim okolnostima, kao što je ova, napuštaju ga, jedan po jedan”, kaže Marčelo Sorđi, vodeći politički komentator dnevnika „Stampa”.

Primetno je da čak i dnevnik „Libero”, koji snažno podržava Berluksonijevu vladu desnog centra, priznaje da je epizoda sa „Fininvestom” bila fijasko za vladu.

Italijanski komentatori govore i o „otrovnoj atmosferi sumnjičavosti” koja vlada u Berluskonijevom kabinetu, tako se čak pominje da bi odlazak njegovih političkih saveznika mogao da znači i parlamentarne izbore pre 2013. kada su po redovnom planu.