Da li zakon o obrazovanju ugrožava prava deteta

„Menjanje zakona o obrazovanju po hitnom postupku je prva loša stvar po obrazovanje. A brzina kojom je od usvajanja u Vladi (30. juna) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja stigao u skupštinsku proceduru (5. jula) nezapamćena je ” zajednički je stav zaštitnika građana i Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). U datom roku obe institucije nisu stigle da dostave nadležnima primedbe o predloženim korekcijama propisa. Nadaju se da će na krajnji ishod hitnog postupka uticati kroz poslaničke amandmane.

Izmenama je predloženo da se zakonom propiše obaveza i učenika i roditelja, odnosno staratelja da blagovremeno pravdaju izostanke. NPS pita šta znači blagovremeno.

– Treba da bude utvrđen rok i da se umesto reči „blagovremeno” u zakonu nađe „u roku od sedam dana od dana povratka učenika u školu”. U vezi sa izostajanjem učenika s nastave propisano je da će obaveza škole biti da posle 15 neopravdanih pismeno obavesti roditelja. Treba reagovati ranije, već posle pet neopravdanih – navela je dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a, negodujući „što se stavovi Saveta koji je osnovala Narodna skupština stalno ignorišu”.

Zaštitnik građana, kao institucija, nema pritužbe na vođenje disciplinskog postupka prema detetu kako je određeno zakonom iz 2009. godine.

– Izgleda da u školama nisu sposobni da vode takav postupak, što je njihov problem. Po zakonu sada imaju licencirane sekretare – pa neka nauče. Ne smemo smetnuti s uma da nije škola tu zbog nastavnika nego zbog dece. Problem je što se po novom skraćuju rokovi disciplinskih postupaka protiv zaposlenih, a prema đacima mora da se vodi disciplinski postupak uz davanje pisane izjave! Ne dozvoljava se mogućnost da se vaspitnim radom reši problem. Zašto onda postoje stručni saradnici u školama? – u dahu izgovara Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta.

Osim primedbi na račun kažnjavanja đaka zbog teže povrede obaveze, ombudsman kritikuje i planiranu promenu da učenički parlament bude isključen u odlučivanju o izboru udžbenika.

Predlog da se za vaspitno-disciplinsku meru premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja, doda kao obavezna i saglasnost škole u koju đak prelazi, zaštitnik građana smatra diskutabilnim.

– Ministarstvo mora da preuzme odgovornost jer osnovno obrazovanje je obavezno da ako se dogodi da u mesec dana nijedna škola neće da da saglasnost, odnosno da primi đaka izbačenog iz neke druge škole, život tog deteta će se pretvoriti u pakao – zapaža zamenica zaštitnika građana za prava deteta.

Da izmene zakona neće ugroziti dečja prava uveren je Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Protivili smo se odredbi da učenici imaju primerno vladanje iako ne dolaze na časove, jer redovno pohađanje nastave mora biti proporcionalno đačkom uspehu. Nije neizvodljivo za godinu dana ne napraviti više od 25 neopravdanih. A što se sprovođenja vaspitno-disciplinskog postupka tiče, ko god je prisustvovao tom činu video je koliko je ružno da dete zbog malo veće detinjarije prolazi saslušavanja zajedno s roditeljima. Mislim da je ta procedura loša i oličenje kršenja dečjih i ljudskih prava – ističe Matijević.

Aktuelne izmene zakona o obrazovanju su „kozmetičke i ne zadiru u suštinu problema”, stav je Miodraga Protića, predsednika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

– Dva ključna problema su preskočena. Prvi je sastav školskih odbora koji su zvanično proglašeni za političke organe upravljanja – a politika mora da bude isključena iz obrazovnih ustanova i smatra se težom povredom radne dužnosti. Drugi je rad prosvetnih inspektora pod kapom lokalnih samouprava, a ne pod okriljem Ministarstva prosvete. Zalažući se za to isključen sam iz tima koji je spremao predlog o izmenama i dopuna obrazovnog zakona – kaže Protić.

Milenija Simić Miladinović