Gugl je moćniji nego što se misli

U Srbiji se, kao i u drugim „kompjuterizovanim” zemljama manje čita. To nam je doneo marš vremena. Ne piše se više guščijim perima, pa ni čeličnim kakvima je kao „najpametnijim” pisao Tomas Man. Meni je jedan slikar čelična perca za mastilo i tuš donosio iz Njujorka! Modernost je neminovna.

Ali pošto su kompjuter i njegovo lakonski naštelovano čedo fejsbuk, kao i igrice zaokupili um i svaki čas slobodnog vremena mlade generacije, moramo novorođenče nosati. Kadgod imam priliku ja deci govorim: „Vi ste dobili u ruke jednu od najmoćnijih mašina, i morate znati da ona nije samo kratko ćaskanje i „blogovanje”, nije samo igrica i kocka, već nosi u svom pregolemom mozgu sve knjige ovog sveta! Naučite se da otvarate na Guglu znanja i pamet, istoriju i nauku. Pitajte kompjuter kao strpljivog učitelja, on će vam otkriti sve što ne znate i što vam je važno u životu, politici, zdravlju ili sportu!”

Tu strpljivost kompjutera je još 1973. naglašavao Din Braun sa Stenforda, kad je gostovao u Subotici: „On vas neće ružiti i psovati, biće na vašoj strani.” Ali avaj!, čim su ga se dočepali kriminalci i neprijatelji ljudskog roda počeli su ga pretvarati u nažalost i opasnu spravu.

Deci uvek objašnjavam da je uparen sa štampačem taj aparat postao kadar da porađa knjige. Nisam imao Šantićevih pesama u kući. Kad sam shvatio koliko je kompjuter knjigotvoran „ištampao” sam iz njega stihove poete koga sam u mladosti obožavao.

Da će knjige sveta ući tom brzinom u memorijske diskove računara nije se verovalo. Ja sam godine 1971. u Ljubljani na Prvom svetskom kongresu informatike pitao jednog američkog inženjera koji stvaraju ono što se tad nazivalo „veštački mozak”: „Vidite li u budućnosti mogućnost da se sve knjige iz velikih nacionalnih biblioteka nađu u toj moćnoj memoriji?” Čovek neverovatno visokog čela odgovorio mi je setno: „To je odlično pitanje, i mislim da je to sa sadržinom knjiga moguće tehnički. Ali ne vidim ko bi uložio novac u taj poduhvat!”

Genije je znao da čovečanstvo baca pare uvek najpre u ratne svrhe.

Kad gle, sada, mladi ljudi kakav je bio Bil Gejts stvorili su hipermemoriju Gugla. Po specijalnim cenama univerziteti mogu odatle da dobiju većinu klasičnih dela svetske pameti.

No uprkos toj šansi koju kompjuter otvara pred novim generacijama, valja žaleći za knjigom podsetiti na misao pomenutog Dina Brauna: „I knjiga je vrlo savršena mašina!” On je brzo prelistavao stranice jedne knjige (mašina s rotacijom oko zamišljene poluge) i zaključio: „Pogledajte kojom brzinom mogu iz nje da izvučem informaciju koju hoću!”

Dakle, ipak je šteta što se čitanje kao intelektualna aktivnost redukuje, smežurava i postaje dar jedne manjine.

 Bio sam svedok razvoja jednog sadašnjeg deteta. Do polaska u školu čitale su mu se knjige svako veče. On je postao ekspert za Pinokija i za bajke. Ali otkako je dospeo u gutačicu sveg raspoloživog đačkog vremena, srednju školu, (po osam časova dnevno na nastavi, i još sati učenja kod kuće! Eksploatacija dečjeg rada bez premca!) mladić nema ni kad da čita. Škola im ne da da dišu!

 Stanje s čitanjem je pogoršano, ali ipak se treba setiti da ni u moje vreme, mi gutači knjiga nismo bili većina, nego cvikeraška manjina. Ostala su deca jurcala i bazala po ceo dan. Svet je ipak u osnovi uvek isti.