Krvavo uže mafije

Univerzitet u Oksfordu postao je danas glavni centar za naučno istraživanje mafije, a vodeći eksperti su profesori italijanskog porekla, sociolog DijegoGambeta (1952) i kriminolog Federiko Vareze (1965). Posle klasičnog dela o tom svetskom problemu „Mafijaška etika i duh kapitalizma“,čiji je autor Đuzepe-Pino Arlandi, Gambeta je, na osnovu sistematskih istraživanja, izložio nova sociološka saznanja o mafiji, dok je njegov kolega Vareze usmerio svetlost na najmoćnije i najrazgranatije mafije na našoj planeti, kao što su ruska, kineska, italijanska, kolumbijska, albanska, poljska itd., među kojese smestila i „Naša stvar“iz Srbije.

Gambeti smatra da je mafija organizator „ekonomije kriminalnih usluga“i „privatni zaštitnik lica“koja se bave raznim ilegalnim aktivnostima. Sve što je po zakonima i propisima država kažnjivo i zabranjeno, u „poretku“i „društvenom uređenju“mafije postaje legitimno i legalno.Ipak, to nije država u državi, većsvojevrsna „privredna grana“, čiji bosovi basnoslovno naplaćuju svoje usluge i zaštitu, tvrdi Gambeta.

Za mafiju ne postoji građanin, većsamo klijent. Njemu se daje „garancija“, koja se saopštava pomoću „jezičkih signala“koji su sredstvo komuniciranja kako među pripadnicima mafije, tako i sa onima koji su njen oslonac, u rasponu od činovnika i policije, preko uprave i sudova, do moćnih privrednika, političara, čak državnika.

„Mafijaško uže“prolazi,dakle, kroz mnoge ruke,uvek je krvavo, ima istovremeno i vrednost robe i vrednost novca.Međutim, to uže mora se neminovno zategnuti oko nečijeg vrata.

Vareze je ustanovio da je jedan od najvećih problema mafije vrlo sužena mogućnost „podele rada“i legalizacija krvavo stečenog finansijskog kapitala. Usled toga, mafija je primorana da bude u stalnom pokretu. Pošto je novac veza svih veza i može učiniti kugu ljupkom, a ubici i kriminalcu podariti ugled i čast, mafija pruža ruke prema posednicima moći, pre svega političarima.Ako „industriji nasilja“pođe za rukom da se ukotvi ispod trona moći, onda deo državnih, društvenih i privrednih sila dospeva pod kapu onoga koji je kapo di tuti kape.

Ruska mafija – o kojoj je u zemljama zapadne Evrope i SAD objavljeno dosad više knjiga,među kojima je i „Kum Kremlja“Paula Klebnikova, koji je 9.jula 2004. platio glavom tu svoju knjigu od 490 stranica – opisana je vrlo studiozno u Varezeovom delu.Ta mafija, čiji su glavni centri u Londonu, Berlinu i Njujorku, ima svoja sedišta u 5.700 mesta, oko 100.000 naoružanih pripadnika i godišnji prihod od oko 1.000 milijardi evra!

Ne manju pažnju izazivaju podaci o kineskoj mafiji, koja je uspela da organizuje „privredu u senci“u kojoj trenutno radi više od 80 miliona ljudi i u čijim rukama su tri četvrtine novih radnih mesta u tzv. neformalnom sektoru u Kini.Ogroman broj ilegalno zaposlenih ljudi ostaje bez novčane nadoknade, tvrdi Vareze, a više od polovine sudskih odluka se ne sprovodi. Za kineske trijade – kako se zove mafija u toj zemlji – nema prepreka, jer je sve prepleteno kao u gusto izatkanoj mreži.Triade imaju glavnu reči u trgovini drogom, koja se doprema uglavnom iz Burme.

Albanska mafija, specijalizovana za ilegalnu trgovinu oružjem i cigaretama, pranje novca i narkotike, takođe je izuzetno moćna. U njenim je rukama jedna trećina svetske trgovine drogom!

Poljska mafija drži primat u organizovanju ilegalnih prelazaka preko granica i ubistava širom Evrope, dok srpska mafija nazvana po ugledu na sicilijansku Koza Nostru - „Naša stvar“, čiji je prvobitni centar bio u Milanu, ima danas centre u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj i SAD. Omiljene delatnosti članova te „naše, a svetske“mafije su reketiranje, ilegalna trgovina oružjem i drogom, kao i razni drugi poslovi iz oblasti „ekonomije kriminalnih usluga“.

Rajko Đurić