Kada sumnja postaje dokaz
U javnosti je utihnuo strah od trovanja hranom izazvanog opakim sojem vrlo rasprostranjene i obično dobroćudne bakterije ešerihija koli, jer epidemija jenjava. Dosadašnji danak zarazi popeo se na 4.211 teško obolelih i 50 umrlih, ali novooboleli još „kaplju”, a zebnju stručnjaka izaziva opravdana bojazan da se izvor zaražavanja i dalje nalazi u rafovima samoposluga. Mada laboratorijske potvrde još uvek nema, sve ukazuje na klice začinske biljke piskavice(engl. fenugreek) poreklom iz Egipta. Kompanija koja njima snabdeva nemačko tržište preko Engleske ih je izvezla u Francusku, gde je došlo do „metastaze” nemačke epidemije, a sojevi bakterija bili su genetski jednaki.
Na kratko su objavljeni, a zatim iz svih izveštaja izostavljeni nazivi firmi uključenih u promet klica inkriminisane biljke. Taj pokušaj skrivanja stručnjaci iz SAD oštro kritikuju kao štetan po narodno zdravlje, ali je iz daljine lako biti beskompromisan. Nemci su se već jednom opekli, neopravdano svaljujući krivicu na španske povrtare, zbog čega će po svoj prilici morati da im nadoknade višemilionsku štetu nastalu drastičnim padom cena krastavaca na evropskom tržištu. Još jedan promašaj bio bi poguban za nemačke zdravstvene vlasti, čiji je ugled ozbiljno poljuljan kasnim prepoznavanjem epidemije, što ih je i dovelo do ishitrenog ukazivanja na, ubrzo se pokazalo, nedužne krastavce.
Reč je o večnoj dilemi poslenika zaduženih za narodno zdravlje: u kom trenutku indicije postaju signal za akciju? Pitanje je načelno i odnosi se na sve moguće rizike po zdravlje, od neumerenog pijenja mineralne vode do malo verovatne štete od mobilnih telefona, a posebno je aktuelno kada odluke treba donositi hitno. Bolesnih i umrlih, bez sumnje, bilo bi više da nije odmah ukazano na hamburšku kvantašku tržnicu kao rasadnik zaraze, mada su prva dva traga (krastavci i klice žitarica) bila pogrešna.
Tako dolazimo i do emocijama nabijene kontroverze o nedavnoj pandemiji novog gripa. Da li je, nakon dramatičnih izveštaja iz Meksika pre dve godine, trebalo samo čekati i brojati mrtve ili preduzeti mere, pre svega pokrenuti mehanizme za hitnu proizvodnju odgovarajuće vakcine, budući da je reč o višemesečnom procesu? Mnoge države sa čvrstim institucijama reagovale su primereno, ali je, kada su svedeni računi, jedan epidemiolog, koji je i član Evropskog parlamenta, postavio pitanje odgovornosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zbog navodnog favorizovanja interesnih grupa. Optužba je shvaćena ozbiljno, pa je komisija sastavljena od nezavisnih stručnjaka godinu dana ispitivala sve detalje i maja ove godine izvestila da je SZO u celini funkcionisao dobro, da su se ispoljili i neki nedostaci, ali da nije bilo zloupotreba. Izveštaj je opšte prihvaćen, a niko nije zamerio ni „duvaču u pištaljku” zbog lažnog alarma jer je korisno da čak i jedna ugledna međunarodna organizacija bude podvrgnuta preispitivanju.
Naravno, u Srbiji nema osnova za „oprost od grehova”. Izbegavanje zakonske obaveze da se direktno nabavi vakcina povećala je njenu cenu za desetak miliona evra, a nema sumnje da će proizvođač sudski naplatiti sva tri miliona naručenih doza jer mi isporuku nismo stornirali u trenutku kada nam se ukazala prilika. No, o tome sada brinu istražni organi.
Profesor univerziteta