Kad internet zameni lekara

Zahvaljujući „tumačenju“ laboratorijskih analiza krvi preko interneta jedan Beograđanin je proveo vikend u ubeđenju da će ući u Ginisovu knjigu rekorda kao prvi muškarac koji je ostao u drugom stanju. Tragajući za značenjem termina „EO” koji je bio upisan u njegovu biohemijsku analizu krvi, na internetu je našao objašnjenje da se iza ove skraćenice krije „embrionalni odjek”. Doktor je kasnije demantovao internet objašnjenjem da su pitanju eozinofili (određene vrste belih krvnih zrnaca). Iako je ova epizoda sa smešnim krajem, lekari se s pravom uozbilje kada govore o svim rizicima „lečenja“ preko globalne mreže.

Istraživanje koje je nedavno obavljeno u SAD na uzorku od 3.000 odraslih osoba pokazuje da od 74 odsto Amerikanaca koji koriste internet, 80 odsto njih traži informacije o zdravlju na globalnoj mreži i to pre svega detalje o specifičnim bolestima ili lečenju. Iako u našoj zemlji nije rađeno komparativno istraživanje, brojni lekari ističu da sve više pacijenata ulazi u ordinaciju saopštavajući im dijagnozu koju su „pronašli“ na internetu, ili zahteva od njih da ih leče u skladu sa savetima koje im je „uputila“ globalna mreža.  

Objašnjavajući zbog čega sve veći broj osoba rešenje svojih zdravstvenih problema traži preko računara, dr Vesna Tomić, socijalni psiholog iz Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“, ističe da je osnovni razlog ove pojave – gubitak poverenja u zdravstvenu službu „do koje je došlo koliko ’zaslugom’ samih lekara, toliko i namerno iskomplikovanom i veoma konfuznom organizacijom medicinske administracije“. Svemu tome treba dodati i beskonačne redove u zdravstvenim ustanovama i – ulazak preko „veze“, kao i profesionalni gubitak poverenja u lekare.

„Doktori su kompromitovali svoju profesiju iz brojnih razloga – počev od neljubaznosti u komunikaciji, pa do različitih zdravstvenih kampanja koje su sprovodili, a za koje se ispostavilo da su bile u interesu velikih farmaceutskih kuća. Da bi lekari došli do dijagnoze neretko vas šalju na hiljadu pregleda – maltene do skenera i retko kada vam kažu šta vam je kada dođete na pregled. Ova situacija kod prosečne osobe stvara nepoverenje i strah – zbog toga veliki broj pacijenata preko Interneta traži odgovor na pitanje šta mi je?“, objašnjava dr Vesna Tomić.

Naša sagovornica ističe da većina ljudi zaboravlja činjenicu da su medicinski laici i da postoji velika verovatnoća da „sam svoj lekar“ neadekvatnim lečenjem nanese veliku štetu organizmu, jer ne zna kako određeni lekovi deluju u interakciji.

Dr Veljko Đerković, epidemiolog iz Beogradskog zavoda za zaštitu zdravlja, kaže da je internet dobar saradnik, ali loš lekar i ističe da se informacije koje pronađemo na svetskoj informatičkoj mreži ne smeju precenjivati. Ogromnoj popularnosti interneta i samolečenju „on lajn“, prema mišljenju našeg sagovornika, kumuje i činjenica da naš narod, prosto rečeno, ne voli bele mantile i da kod lekara najčešće odlazi u pet minuta – posle 12 časova. U skici za profil prosečnog pacijenta nalazi se osoba koja na prvi nagoveštaj bolesti prvo pita komšiju šta pije kada ga zaboli glava, stomak, želudac ili srce, a potom ide u apoteku i kupi antibiotik ili sedativ – za svaki slučaj i za svaku boljku.

„Naš narod obožava antibiotike, koje je veoma opasno uzimati na svoju ruku jer dolazi do rezistencije mikroorganizama i ovi lekovi u budućnosti neće više biti delotvorni. Najproblematičnija situacija jeste kada pacijent dobije dijagnozu od lekara, pa preko interneta počne da traži savete kako da se leči. Samolečenje je opasno čak i kada je u pitanju mlad i zdrav organizam, jer je uzimanje različitih lekova eksperiment čije posledice ne znamo“, upozorava Veljko Đerković.

On podseća da većina bolesti ima veoma slične opšte simptome – to su malaksalost, temperatura, gubitak apetita i bolovi u glavi ili stomaku… a ovi simptomi mogu značiti i grip i zloćudni tumor. Jedan simptom može da znači 58 bolesti, metaforično govori naš sagovornik i zaključuje da odgovor na pitanje – „šta mi je“ može dati samo lekar.

----------------------------------------------

Isti simptomi za brojne bolesti

Dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog i predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje Srbije i jedna od „urednica“ sajta „21. dan” koji je posvećen kontracepciji i reproduktivnom zdravlju, kaže da internet ne može i ne sme biti zamena za doktora, jer brojna stanja mogu imati slične simptome a različite dijagnoze. „Lekarima Internet često otežava posao jer na globalnoj mreži postoji ’milion’ sajtova, a medicinskom laiku je teško da proceni pouzdanost informacija“, kaže naša sagovornica.