Očekuje se ubrzani pad inflacije

Inflacija će u ovoj godini biti veća od predviđene, ali će vrlo brzo početkom sledeće biti u planiranim okvirima. Međugodišnja inflacija u junu pašće ispod 13 odsto i očekuje se dodatni pad u narednim mesecima, izjavio je juče guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić na konferenciji za novinare.

– Inflacioni pritisci po osnovu cena hrane slabe, uz mogućnost da sa nastupanjem nove poljoprivredne sezone, cene hrane utiču na pad inflacije. NBS je prošle sedmice smanjila referentnu kamatnu stopu za četvrt procenta, a njeno dalje sniženje zavisiće od cena hrane, energenata i rizika fiskalne politike – rekao je prvi čovek NBS ukazujući da i dalje niska tražnja najviše utiče na sniženje inflacije.

Po guvernerovoj oceni u narednim mesecima postoji mogućnost pune stabilizacije cena, a ne treba isključiti ni mogućnost negativne inflacije u nekim mesecima, što je poslednji put bilo u decembru 2009. godine. On je podsetio da je inflacija maksimum dostigla u aprilu, kada je na međugodišnjem nivou bila 14,7 odsto, da bi zatim u maju opala na 13,4 odsto i očekuje se njeno dalje smanjivanje.

Pojeftinjenje hrane, kako je objasnio Šoškić, trebalo bi da usledi na osnovu pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda prouzrokovanih većom ponudom iz ovogodišnjeg roda.

– Pozitivno je što je u junu počelo trgovanje novim rodom žitarica na domaćoj berzi po cenama koja su niže nego po kojima se trgovalo tom robom iz prethodne poljoprivredne sezone – pšenice za 33 odsto, a kukuruza za 25 odsto – rekao je Šoškić.

Komentarišući mogući rast cena gasa, guverner je rekao da nema opravdanja da to poskupljenje bude u većem procentu. – Poskupljenje gasa bilo bi dodatni pritisak na inflaciju, ali ne u znatnoj meri, pogotovo ako se uzme u obzir da je dinar jak prema dolaru – prokomentarisao je Šoškić i dodao da NBS računa sa tim da država možda nije u potpunosti iscrpila sve promene u domenu cena pod njenom kontrolom, što bi stvorilo dodatni pritisak na ukupne cene, ali on ne očekuje veliki pritisak.

On je ukazao da je rast industrijske proizvodnja u maju je bio 3,5, a prerađivačke industrije tri odsto, dok su rast nezaposlenosti i pad zarada uticali na pad prometa na malo u maju za 2,3 odsto. Inače, realni rast bruto domaćeg proizvoda po novoj metodologiji u 2010. godini iznosio je jedan procenat i bio je zasnovan na rastu neto izvoza, a brži rast BDP-a u 2011. od oko tri odsto, po oceni NBS, u najvećoj meri biće zasnovan na rastu investicija, pre svega privatnih.

On je naglasio da se rashodi države moraju kretati u okvirima određenim Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima i da se potrošnja mora svesti na nivo koji je realno moguće finansirati.

– Neizvesnost, da li možemo poštovati zakon koji smo doneli krajem prošle godine, nije dobra za reputaciju naše zemlje i uvodi dodatne rizike u procenu međunarodne investicione javnosti – rekao je Šoškić.