Beograđanka u Dubaiju

Gasim svetlo u dnevnoj sobi baš kao što to radim svako veče pred spavanje. Ali danas je nešto drugačije. Stvari su u mraku drugačije a mi to ne uspemo svaki put da primetimo. Moja dnevna soba u momentu postaje vremeplov.

Elegantna svetleća reklama sa oblakodera preko puta neodoljivo me je podsetila na moj pogled kroz prozor u Begradu. „Hotel Palace“ ili "Njotel Palaz" kako se meni uvek činilo da piše. Sa desne strane velikog staklenog hotela, ovde u Dubaiju, vrtoglavom brzinom izgrađen je još jedan oblakoder u staklu. Danas su po prvi put uključili sva svetla i dekoraciju. Izgleda neverovatno.

Podseća me na putovanje u Bankok i našu hotelsku sobu (davne 1996.). Kroz prozor se videla velika reklama Seiko i panorama Bankoka. Sećam se koliko mi je to delovalo magično i nestvarno. Danas je moj pogled kroz prozor daleko atraktivniji od tog tajlandskog i ne osećam se kao turista sa prozora hotela jer već dobro poznajem ovu panoramu i svetla. Pun mesec iznad Dubaija osvetljava moju sobu.

I sada po prvi put, ovako u mraku, moj stan izgleda baš kao moj, i baš kao ja. Oblici, boje, mirisi, detalji i zvuci. Nekada je potrebno da zažmurimo i duboko udahnemo da bi osetili stvari do srži. Opipavam očima i slušam prstima po sobi. I sve je isto i liči na mene. Samo umesto ušuškane kaldrmisane predratne zgrade, sada živim u velikom staklenom soliteru okruženom palmama.

Hiljade raznih prozora je okolo. Kroz neke se vide upaljena svetla, a u nekim stanovima se već spava i uveliko sanja daleka Engleska, Australija, Filipini, Španija... Pitam se da li još neko sa druge strane ulice misli i oseća baš kao i ja?

Pitam se da li je još nekome u sred pustinje uspelo od stana da napravi Beograd u malom. Od dnevne sobe Knez Mihajlovu, od spavaće sobe ušće Save u Dunav, od kuhinje Skadarliju, i u prozoru Kalemegdan. Šetkam se i vrtim u mraku i osećam, osećam toliko toga. Više nisam sigurna gde sam i polako me stiže san. Ležem i gledam u svetleću reklamu.

Na momente mi se čini da baš piše "Njotel Palaz" ili sam možda već zaspala i sanjam na ušću Save u Dunav, na mekanim oblacima koji se pružaju od Beograda do Dubaija i nazad. I zato, ako vas neko pita gde je Ušće, slobodno mu recite da postoje dva. Jedno je ostalo tu gde i jeste i gde vekovima preliva i muti vodu pod Beogradom, a drugo sam ponela ja sa sobom i preselila da svako veče slatko spavam ne njegovoj obali.
http://anamaksic.blogspot.com/