Za higijenu 3.200 dinara mesečno

Iako je u poslednje vreme povećano izdvajanje novca od države, fakulteti i dalje tvrde da to nije dovoljno, da se snalaze kako znaju i umeju i da se pravo stanje stvari obično vidi u toku zime, kada se, zbog neplaćenih računa, obustavlja nastava. Pitali smo dekane Fakulteta veterinarske medicine i Elektrotehničkog fakulteta dr Velibora Stojića i dr Miodraga Popovića koliki su računi na ovim fakultetima, a koliko država daje, kolike su plate, da li nastavnici štede i kada su poslednji put zaposlili mladog stručnjaka.

RAČUNI:

Stojić: Ja sam sedam godina dekan i mogu da vam kažem da je pre sedam godina Ministarstvo plaćalo 1.600.000 dinara mesečno, što se nije bitno promenilo do danas. Uz manje ili veće oscilacije, taj iznos je pokrivao oko 20 odsto ukupnih materijalnih troškova.

Najveći trošak su grejanje i struja. Od decembra do februara grejanje je bilo 2,5 miliona dinara, a struja 1,2 miliona, minimum. Početkom ove godine i krajem prošle, bila je katastrofa. Za dva meseca smo dobili jedva 600.000 dinara. Pretpostavljam da je razlog to što nekoliko fakulteta nije plaćalo grejanje i, da ne bi došlo do prekida nastave, ministarstvo im je platilo, od zajedničkog kolača.

Ovo je ogromna površina, spolja ima 8.000 kvadrata. Grejali se mi ili se ne grejali, sada plaćamo 750.000 svakog meseca, cele godine. To je globa. Poslednja tri ili četiri meseca znatno je povećano finansiranje, verovatno zato što idu izbori. U proseku dobijemo od države 1.800.000 mesečno, što je sad 30–35 odsto ukupnih troškova. Dakle, ako je struja milion dinara, plus 750.000 dinara grejanje, to je to – a gde je sve ostalo: hemikalije, potrošni materijal, prevoz, telefon itd.?

Popović: Nisam zadovoljan finansijskim stanjem, ali kakvi su uslovi u zemlji – moramo se zadovoljiti. U odnosu na neke druge fakultete, stojimo dobro – nama je prihod od obrazovanja oko 35 odsto od ukupnog prihoda.

Troškovi za telefon su ogromni – za četiri meseca 1.700.000 dinara, i to ne može da se smanji, ne možete poslovati bez telefona, naročito mobilnih, a već ima dosta ograničenja oko pozivanja. Infostan je relativno mali. Naš najveći trošak je grejanje i tu imamo sreću što nemamo dovoljno prostora, jer bi račun bio daleko veći. Grejanje i struja su oko 1.250.000 mesečno. Druga velika stavka su putni troškovi i dnevnice, ali to je neophodno, iako smo vrlo restriktivni u pogledu putovanja na teret fakulteta, jer imamo dosta ugovora sa kompanijama van Beograda. Usluge održavanja zgrade su oko 500.000 mesečno – morate hodnike da perete, održavate toalete. A, evo, za higijenu dobijamo od Ministarstva prosvete (pošto kada dobijemo sredstva za materijalne troškove, dobijamo i kako smemo da ih trošimo) od 3.200 do 4.800 dinara. Za službena putovanja u inostranstvo dobili smo 9.980 dinara. Mislim da bi možda do Segedina mogli da stignemo. Za sportske aktivnosti Ministarstvo predviđa od 12.000 do 25.000 dinara mesečno, što je, takođe, smešno. Za energetske usluge dobijamo od 480.000 (januar) do 700.000, a u isto vreme to smo platili 1.200.000. Dakle, da nemamo dodatne prihode, mi to ne bismo mogli da plaćamo, iako imamo malu kvadraturu.

ŠTEDNjA:

Stojić: Snalazimo se tako što smo imali rezervu od saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede, to čuvamo, od školarina, takođe, imamo prihod, iako cenu studija nismo menjali četiri godine i štedimo na svakom koraku. Grejemo se do 15 časova, a nastava traje do 20 časova. Onda se uključuju grejalice, pa račun za struju ode u nebesa. Prevoz do posla plaća fakultet – to je 850.000 dinara. Telefon je u proseku 120.000 dinara, ali račune plaćaju katedre iz sopstvenih prihoda. Gleda se da ne bude veliki račun, ko ima para, može da zove inostranstvo, a mi međusobno komuniciramo zajedničkom mrežom. Putovanja ima ako ima novca. Što se tiče hemikalija, trošimo zalihe, a nekada su bili puni ormani. Sad se kupi ono što je najneophodnije.

Popović: Imamo oko 4.000 studenata, a zgrada ima 10.000 kvadrata – mi smo na granici koju dozvoljava Akreditaciona komisija. Priče o dodatnim kvadratima se sećam i kada sam se ja upisivao, 1967. godine – tada je dekan rekao da moja generacija neće dočekati kraj školovanja u ovoj zgradi. Nastava je od osam ujutru do 10 časova uveče i vikendom, jer ispite i kolokvijume ne možemo da držimo radnim danima, pa moramo vikendom. Mi smo, valjda, jedini fakultet u Srbiji koji radi i nedeljom.

ŠTA DA SE URADI:

Stojić: Ovo je Univerzitet grada Beograda koji ima najveću privredu u Srbiji, a on nas tretira kao da smo trinaesto prase. Prvo, ne bi trebalo da nam dižu cene kako im je volja, sa 480.000 dinara na 750.000 dinara svakog meseca i, drugo, treba da plaćamo grejanje kao škole i obdaništa, što je i logično – i mi smo vaspitno-obrazovna institucija. Dakle, grad treba da učini nešto za svoj Univerzitet, kao što to radi Novi Sad. Takođe, nije pošteno da neki fakulteti ne plaćaju račune cele godine i da im na kraju to plati država, od zajedničkih sredstava. Dakle, ako se već refundira grejanje, onda da se refundira svakom fakultetu, a ne da budemo kažnjeni mi koji redovno plaćamo.

Popović: Rešenje je da vlada poštuje uredbu o finansiranju visokog obrazovanja koju je donela pre nekoliko godina – mi je nismo pisali. Tamo je navedeno koje troškove država mora da snosi u potpunosti. Po mom mišljenju, mora da finansira u potpunosti grejanje, struju, vodu – bez toga ne može da se posluje, morate se pretplatiti i na stručne časopise; a neke troškove ne mora uopšte da finansira, na primer, putovanja. Srećom, nemamo previše laboratorijskih vežbi, ali, na primer, hemija ih ima i kada urade jedan eksperiment, ne mogu ponovo da ga izvode sa potrošenim materijalom. Mi imamo problem održavanja opreme i nabavke novih instrumenata – kada vam prođe 1.000 studenata kroz jedno radno mesto, nešto mora da se pokvari. Ne sećam se ni kao profesor (a ovo je drugi mandat kako sam dekan) kada smo poslednji put dobili sredstva za nabavku opreme. Snalazimo se kako znamo i umemo – nešto smo dobili preko NIP-a i Ministarstva nauke, iako smo i tu bili zakinuti.

PLATE:

Stojić: Naše plate su tačno one koje dobijamo od Ministarstva prosvete i nauke, u dinar. Asistent dobija oko 43.000 dinara, docent 56.000, vanredni profesor oko 65.000, a redovni profesor 74.000 dinara. Ima fakulteta na kojima je plata i 350.000 dinara – to su oni koji upisuju ogroman broj samofinansirajućih studenata. Naša školarina je 120.000, a na Pravnom je 80.000 dinara, a za šta – za papir i olovku?! Mi školarinu nismo dizali četiri godine i ne nameravamo ni sledeće. Nema narod para, evo, sad polovina studenata nije overila semestar.

Popović: Pare za plate stižu redovno, dva puta mesečno, mada je teško reći koliko država daje za redovnog profesora, oko 60.000 dinara neto. Naše plate su 15–20 odsto veće, jer deo sredstava koji zaradimo po drugim osnovama (saradnja sa privredom, rad na međunarodnim projektima, nešto malo od školarina) prelijemo u nastavu.

ZAPOŠLjAVANjE:

Stojić:  Naša služba prati poljoprivredu, a ona nazaduje u poslednjih nekoliko godina. Od oko milion krava, sada ima oko 400.000, nestaju mala domaćinstva po selima, masovno se uvoze zamrznute svinjske polutke i tako se uništava proizvodnja svinja u Srbiji. Kada seljak ima računicu da gaji stoku, tada i naši veterinari bolje žive. Takođe, činjenica je da kolege u unutrašnjosti lako dobijaju posao, dok koleginice dobijaju malo teže.

Dobri studenti žele da ostanu na fakultetu – kako se prazni mesto, mi zaposlimo, evo, baš pre neki dan zaposlili smo njih četvoro. Godišnje zaposlimo od 12 do 15 novih zaposlenih i imamo principijelan stav da niko posle 65 godine ne ostaje na fakultetu. Za dve godine oko 25 redovnih profesora ide u penziju, među njima i ja.

Popović: Naši kadrovi su veoma traženi i u zemlji i u inostranstvu. Na fakultetu je oko 270 zaposlenih, prosek godina je  45, što varira zbog ove najmlađe radne snage. Imamo dobru praksu – da mlade koji su se istakli tokom studija zadržimo posle u zvanju laboratorijskog inženjera, umesto srednjeg stručnog kadra, koji je pre bio. Imamo 10–15 inženjera koji rade u laboratorijama, ali nemaju zvanje koje direktno omogućava rad u nastavi. Sad smo zaposlili petnaestak mladih koji rade na naučnim projektima i imamo pet-šest njih koji su neangažovani na nekim komercijalnim projektima, a upisani su na doktorske studije. Administracija nam je efikasna, mala u odnosu na druge fakultete, u našem studentskom odseku imamo pet zaposlenih na 4.000 studenata. Praktično, ovde redovi ne postoje, a sve zahvaljujući informatici.

Sandra Gucijan

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Diplome nekih privatnih fakulteta su zaista privatne. Nisu za javnu upotrebu.

. Znanje se plaća normalno. Neznanje je nešto skuplje.

. Da li na policijskoj akademiji profesori predaju kako naterati studenta da prizna šta zna?

. Za razliku od države, studenti dosta ulažu u fakultete.

. Samo oni studenti koji završe ekonomski fakultet shvatiće da su opljačkani.

. Školovanje je besplatno. Zato toliko košta.

. Znanje je neprocenjivo, ali svaka ocena ima svoju cenu.

. Formirano je slobodno tržište znanja. Ocene su na slobodnoj pogodbi.

. Pojedini fakulteti su postali kao banke. Potrebno im je obezbeđenje da čuva kasu.

. I za matematičke operacije potreban je plavi koverat.

. Kako završiti fakultet? Pa, postoji hiljadu evra načina.

. Kad su u pitanju školarine, stomatološki fakultet je baš pokazao zube.

Dragutin Minić