Pluća grada na vrhu zgrada

Među mnoštvom sivih i monotonih beogradskih zgrada, jedna bi do kraja godine mogla da liči na vazu iz kojese prelivaju bokori cveća. Jer, Sekretarijat za zaštitu životne sredine odlučio je da do kraja godine neku od betonskih ploča na vrhu višespratnice prekrije plodnom zemljom i oplemeni travom, mahovinom, rastinjem, cvećem i stablima.

– Zeleni krov dobiće neka javna institucija, obdanište, škola ili zgrada Gradske uprave. Taj pilot projekat biće finansiran iz gradskog budžeta. Želja nam je da od sledeće godine na taj način oplemenimo i stambene zgrade i da do 2013. godine svaka opština dobije takvu zelenu oazu. Ako bude novca, sekretarijat će pomoći stanarima solitera koji se odluče da ozelene krov – kaže Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

On ističe da se Gradska uprava opredelila za ovakve poduhvate jer od ozelenjavanja nema boljeg načina da se popravi mikroklima Beograda.

Na pomen zelenog krova, žiteljima glavnog grada je prva pomisao na javnu garažu ispred Starog dvora, dok je u razvijenim zemljama, koje vode računa o uštedi energije i zaštiti životne sredine, on neizostavan deo arhitekture. Korak dalje otišle su države poput Japana, Nemačke i Kanade gde je zakon obavezao graditelje da na novim objektima budu zeleni krovovi. Kod nas još nisu u modi, a nijedan zakon ne bavi se ovim pitanjem.

Za ozelenjavanje pete fasade, što je drugo ime za ravan krov, za sada je potrebna samo saglasnost svih stanara, odnosno skupštine zgrade tamo gde je ona formirana. Uz malo truda i novca lako se može doći do zelenog krova postavljanjem velikih žardinjera sa cvećem, drvećem ili travnjaka, smatra dr Milica Jovanović-Popović, profesorka Arhitektonskog fakulteta.

–Za takvu intervenciju vlasnicima stanova nije potrebna stručna pomoć, što znači da oni sami mogu da odaberu biljke i oplemene prostor–kažeJovanović-Popović.

U svim drugim situacijama, kada se na čitavuploču nanosi zemlja i vegetacija, naglašava profesorka, važno je da stanari ništa ne rade na svoju ruku. U suprotnom, loše preuređenje moglo bi da ugrozi stabilnost objekta i prouzrokuje prokišnjavanje.

– Bezbednosni preduslov je da konstrukcija može da izdrži dodatno opterećenje.Što je deblji sloj zemlje koja se nanosi, zeleni krov je kvalitetniji. Od presudne važnosti je pravilna hidroizolacija, to jest drenažni sloj. Za to je nužna projektna dokumentacijai pribavljanje građevinskih dozvola, a mora se znati da to povećava troškove – ističe profesorka i dodaje da Beograd nema mnogo ravnih krovova koje bi mogao da pretvori u zelene.

Prednosti krovnih vrtova su višestruke. Oni su dobri izolatori jer smanjuju efekte toplotnog ostrva – temperaturu u gradovima snižavaju i do pet stepeni. Zadržavaju veću količinu kišnice, koja postepeno isparava, za razliku od drugih krovova sa kojih voda odlazi u kanalizaciju. Na njima se mogu podići ribnjaci, jezerca ili bazeni. Pogodnisu i za postavljanje solarnih panela ili fotonaponskih ćelija.

Najveći problem, dele mišljenje sagovornici „Politike”, jeste ko će i kojim sredstvima održavati zelene oaze na vrhovima zgrada.

Ravni krovovi za većinu stanara u Beogradu već su noćna mora. Često prokišnjavaju, a skupštine zgrada teško mogu da se dogovore da zamene sijalicu u hodniku, a kamoli da izdvoje i do milion dinara za popravku oko 200 kvadrata bušnog krova, koji se doživljava kao isključivi problemstanara sa poslednjeg sprata.

-----------------------------------------------------

Biljke su biljke, ali kvadrat je kvadrat

U opštini Vračar jedna višespratnica je pre nekoliko godina trebalo da dobije zeleni krov uz pomoć strane međunarodne organizacije. To je sprečila nesloga stanara. U ovoj opštini mišljenja su da najpre treba obnoviti fasade i parkove. Čak i ako može da se postavi zeleni krov, napominju, stanari se pre odlučuju za nadogradnju, odnosno dobijanje dodatnog stambenog prostora.

–U zamenu za nove kvadrate stanari dobijaju novu fasadu, ulaze, uvode grejanje... Protiv zelenih krovova obično su ljudi koji žive na višim spratovima jer se plaše da će im tavanice prokišnjavati –ističu u opštini Vračar.

---------------------------------------------------

Tipovi zelenih krovova:

Ekstenzivan

Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5 do 25 centimetara, a dubina zemlje je od 5 do 10 centimetara. Težina je oko 50 kilograma po kvadratnom metru. Održavanje se preporučuje jednom godišnje.

Poluintenzivan 

Zeleni krov dizajniran je rastinjem visine od 25 do 50 centimetara, a dubina zemlje je oko 20 centimetara, što predstavlja teret oko 250 kilograma po kvadratu. Savetuje se održavanje na svakih šest meseci. 

Intenzivan

Krov je pokriven rastinjem od 50 centimetara do četiri metra.Dubina zemlje je oko 50 centimetara. Dodatni teret na zgradi je oko 400 kilograma po kvadratu i potrebno je često održavanje. Ovi krovovi pružaju mogućnost korišćenja kao i bilo koja zelena površina u prirodi (golf teren, bašta restorana, igralište).

----------------------------------------

Vrline

• biljni pokrivač štiti krovnu konstrukciju od ekstremnih temperaturnih promena
• krov se manje zagreva
• životni vek ozelenjenog krova dvostruko je duži od običnog
• izoluje od ultravioletnog zračenja i mehaničkih oštećenja
• smanjuje prašinu u okruženju
• reguliše nivo vlage u vazduhu
• filtrira kisele kiše
• smanjuje nivo buke
• atraktivan je za rekreaciju, odmor, druženje
• ulepšava izgled objekta, kvarta, grada
• povećava vrednost nekretnine

Mane

• cena postavljanja zelenog krova je veća od klasičnog
• održavanje iziskuje dodatne troškove
• konstrukcija objekta trpi dodatno opterećenje