Policijska etika

Šef londonskog Skotland jarda Pol Stivenson podneo je ostavku, tokom konferencije za novinare koju je direktno prenosila televizija, zbog povezanosti sa skandalom prisluškivanja za koji je optužena medijska grupa magnata Ruperta Mardoka. Ta afera poslednjih dana potresa Britaniju.

Stivenson je kritikovan jer je, kao policijskog konsultanta za odnose s javnošću, 2010. godine angažovao Nila Volisa, bivšeg izvršnog direktora tabloida „Njuz of d vorld”, prošle nedelje uhapšenog zbog skandala.

Sada već bivši šef Skotland jarda objasnio je da nije on odlučio da angažuje Volisa i da nije znao za njegovu povezanost sa prisluškivanjem telefona. Ali podneo je ostavku. Englezi su shvatili njegov potez kao normalan neiznuđen i moralni čin.

Građani Srbije MUP-u mesečno podnesu oko 10, a godišnje oko 120 predstavki u kojima se žale na policijsku torturu. Žalbe se odnose na prekomernu upotrebu sredstava prinude prilikom intervencije policije, legitimisanja, pretresanja stambenih objekata, iznuđivanja iskaza u službenim prostorijama, radi priznanja da su izvršili krivično delo i prekršaj za koji se sumnjiče, kao i zbog primanja mita, bahatog ponašanja i pretnji.

Primera ima mnogo, ali nedavno je jedan takav dospeo u javnost. Mediji su preneli da je mladi policajac, posle saobraćajnog ekscesa, istrčao iz službenog automobila, pa iako na bolovanju (?!) vitlao pištoljem, pretio i nasrtao na drugog učesnika u saobraćajnom incidentu. Ispostavilo se da je taj drugi službenik Bezbednosno-informativne agencije, pa da nije tek tako hteo da ustukne pred razjarenim kolegom. Da nije stigla interventna patrola pa smirila zavađene, pitanje je kako bi se sve završilo.

Osiljeni policajac, zaposlen je u odeljenju policije za zaštitu važnih ličnosti, a, inače, sin je načelnika policijske uprave. I nije mu to prvi takav incident.

Direktor BIA i direktor srpske policije su se našli povodom toga i „ispeglali” slučaj.

„Peglanje” slučajeva je postao manir, ne samo u policiji.

Englez podnese ostavku, a naši se prave Englezi, mada to nisu.

Nacija ne može da se seti neke ostavke državnog službenika iz moralnih razloga. Ta kategorija kod nas kao da je zaboravljena.

Značaj policijske etike za demokratske i reformske procese ne treba pojašnjavati. Projekat „Podsticanje uključivanja civilnog društva u reformu policije” objavili su ovih dana Beogradski centar za ljudska prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. „Policijsku etiku smatramo jednim od stubova demokratskih i reformskih procesa policije u Srbiji, a naročito je važna u vezi koja neophodno postoji između države, građana i policije”, naglasili su istraživači.  

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da nastoji da policijski sistem postane sastavni deo zajednice, a ne od građana otuđeni represivni aparat sa monopolom primene sile – zaključak je ovog istraživanja.

Mladi policajci u srednjoj školi u Sremskoj Kamenici uče osnove etike. Dakle, ima šanse!