Četiri dana za dogovor

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Preko vikenda se ništa nije pomerilo, a juče se nije zvanično pregovaralo.

Limit od 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara do kog Obamina vlada može da se zadužuje da bi finansirala svoje unutrašnje i spoljne obaveze biće dostignut 2. avgusta, a u Kongresu još nema napretka ka kompromisu koji bi taj limit zakonski podigao, što povećava strepnje da bi SAD prvi put u svojoj istoriji mogle da dođu u situaciju da budu nesolventna država. Sa teškim posledicama kako za sopstvenu tako i i za globalnu ekonomiju.

Novi i praktično poslednji rok za politički kompromis republikanaca i demokrata, u dva kongresna doma, jeste sledeći petak, kako bi bilo dovoljno vremena da se do 2. avgusta obave neophodne procedure. Nema, međutim, pouzdanih prognoza da će se to postići.

„U pre­go­vo­ri­ma o li­mi­tu za­du­ži­va­nja po­stig­nut je na­pre­dak. Ap­so­lut­no sam uve­ren da će pred­sed­nik Ba­rak Oba­ma i re­pu­bli­kan­ci u Kon­gre­su po­sti­ći do­go­vor oko po­di­za­nja pla­fo­na za­du­ži­va­nja pre ro­ka 2. av­gu­sta”, is­ta­kao je ju­če ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar za fi­nan­si­je Ti­mo­ti Gajt­ner.

„Bez ob­zi­ra na to šta se ču­je, a Va­šing­ton je­ste kom­pli­ko­va­no me­sto, po­sto­ji ko­rak ka pri­bli­ža­va­nju sta­vo­va”, is­ta­kao je Gajt­ner u in­ter­vju mre­ži Si-En-Bi-Si.

Pregovarači se u principu slažu da limit treba podići, ali se razilaze pod kojim uslovima to uraditi. Republikanci insistiraju da u paketu bude i plan za smanjivanje deficita, ali bez ikakvog ukidanja postojećih poreskih olakšica ili uvođenja novih poreza.

Obama je ponudio „veliku pogodbu” po kojoj bi se iz budžetskih stavki u idućih 10 godina skresalo čak četiri biliona, ali smatra da je neophodno da se na drugoj strani za jedan bilion, zatvaranjem nekih poreskih rupa i većim nametima za američke milionere i milijardere – povećaju prihodi državne blagajne.

Bilo kakva promena u poreskom režimu, ako to nije njihovo smanjivanje, veliko je „no no” među republikancima, koji su od toga napravili svoju političku dogmu.

Obama ja pak izjavio da neće potpisati nijedno rešenje koje ne sadrži i dodatne budžetske prihode.

Prema scenariju za ovu nedelju, republikanci će ritualno glasati za paket mera koje smanjuju deficit, pa čak i za ustavni amandman koji vladu obavezuje da vodi uravnoteženu fiskalnu politiku. To će u Predstavničkom domu, gde imaju većinu, proći, ali nema nikakvih izgleda da to prođe u Senatu, gde dominiraju demokrate.

Smisao ovih manevara jeste da konzervativci pošalju poruku svojoj izbornoj bazi kako se drže obećanja da neće povećavati poreze i krivicu zbog velikog deficita prebace na Obamu.

Očekuje se međutim da će se nastaviti pregovori oko „plana B” po kome bi se sva ovlašćenja i odgovornost za podizanje limita za zaduživanje dali predsedniku. On bi to do kraja 2012. učinio tri puta, da bi onda u Kongresu bio kritikovan, ali bez praktičnih posledica po državu, koja bi na ovaj način, zaduživanjem za novih 2,5 biliona dolara, izbegla bankrot.

Averzija na deficit i podizanje limita zaduživanja inače je nešto novo kod republikanaca. Od 1980, taj plafon je podizan čak 39 puta. Za vreme dva mandata Ronalda Regana, u koga se današnji američki konzervativci zaklinju, to je učinjeno čak 17 puta. Demokrata Bil Klinton je to od Kongresa tražio i dobio četiri puta, a Obamin republikanski prethodnik Džordž Buš u sedam prilika.

Od ukupnog duga od 14,3 biliona, u rukama stranih poverilaca su obveznice vredne 4,5 biliona. Najveći je Kina, sa 1,2 biliona, dok je drugi na ovoj listi Japan sa 907 milijardi dolara.

Sledi Britanija sa 333, Brazil sa 207, Tajvan sa 155, Rusija sa 122 milijarde, Švajcarska sa 112… Bliskoistočni proizvođači nafte su u obveznice američkog duga, koje danas obezbeđuju kamatu od oko tri odsto, investirali 222 milijarde, dok je ostatak u rukama bankarskog sektora, pojedinaca i fondova, uglavnom domaćih.

Kad se dug rasporedi „po glavi”, svaki Amerikanac je opterećen sa po 46.000 dolara. Gledano iz te perspektive, Obamina vlada je prošle fiskalne godine po svakom stanovniku imala budžetski prihod od 7.000 dolara – i trošak od 11.000!