Svi glumimo Srbe i Albance

„Patriotski hipermarket” naziv je predstave koju vredna umetnička ekipa predvođena sarajevskim rediteljem Dinom Mustafićem radi ovih vrelih dana u Bitef teatru. Vrelinu, tvrde autori, dodatno podgreva i vrela tema, jer komad govori o životu Srba i Albanaca sa Kosova prema zajedničkom scenariju dramske autorke Milene Minje Bogavac iz Beograda i Jetona Neziraja iz Prištine.

Predstava „Patriotski hipermarket”, zapravo je nastavak projekta „Pogledi: Susreti ličnih istorija Srba i Albanaca sa Kosova” koju realizuje Multimedija centar iz Prištine i asocijacija „Kulturanova” iz Novog Sada.

O čemu se zapravo radi proverili smo juče. Šest glumaca u „užarenom” prostoru na galeriji Bitef teatra gde ni klima uređaji ne pomažu svakodnevno ima naporne probe pod budnim Mustafićevim okom. Tako će, saznajemo, raditi sve do 1. avgusta kada prave pauzu do septembra. Premijera se očekuje 3. oktobra u Bitef teatru. Sledi premijera u Prištini, i kako očekuju autori mnogobrojna gostovanja. Glumački tim čine Ema Andrea iz Tirane, Kuštrim Hodža iz Prištine, Bajruš Mjaki iz Skoplja, kao i naši glumci: Dubravka Kovijanić, Milutin Milošević i Slobodan Beštić.

U prvoj fazi je grupa mladih novinara iz Beograda i Prištine intervjuisala po 20 Srba i Albanaca sa Kosova, koji su birani principom slučajnih susreta. Postavljana su im, saznajemo, zajednička pitanja vezana za detinjstvo, mladost, školu, kako su lično doživeli rat... do projekcija budućnosti. Sa novinarima su išli i fotografi koji su u sledećoj fazi priredili izložbu sa fotografijama ispitanika. Usledio je rad na tekstu Milene Bogavac i Jetona Neziraja.

– Mislim da je pozorište obavezno i dužno da se bavi stvarnošću, da utiče na nju, da je reflektuje, da razmatra teme koje se nalaze svuda okolo. Zato i naša predstava „Patriotski hipermarket” pripada formi dokumentarnog teatra koji je danas sve više zastupljen i čini se dragocen. Jeton Neziraj i ja smo imali zadatak da na osnovu ponuđenih intervjua i ispovesti napišemo dramski tekst. Naš proces rada je trajao sedam-osam meseci, uz povremene sastanke na relaciji Beograd i Priština, uz kontakte preko skajpa, mejlova, dramaturgiju prepisivanja i dopisivanja. Držali smo se tih intervjua i ispovesti i pokušavali da u odnosu na te priče napravimo dramske ekspozicije. Negde smo, ipak, ubacili i svoje lične priče, iskustva. Čini mi se da smo u početku imali ledolomačke scene, mojtipajtonovske humorne epizode... Tek kada smo sa tim završili, kada smo prevazišli sve predrasude, ja kao Srpkinja prema Neziraju kao Albancu i obrnuto, prešli smo zaista na ozbiljne teme – kaže Milena Bogavac.

U međuvremenu rad dramskih autora igrom slučaja pratio je i podržavao Dino Mustafić tako da je izbor reditelja bio logičan red stvari.

– Uvek je zanimljivo raditi sa piscima u toku kreiranja teksta. Došli smo do predloška za predstavu, a onda su još mnoge scene urađene i napisane tokom proba, što je meni uvek dodatno zanimljivo. Bez obzira što se predstava „Patriotski hipermarket” bavi pogledima i životima Srba i Albanaca na Kosovu, ona je svakako paradigmatska za balkanske odnose. Ona je u tom smislu kuriozitet jer se igra i na srpskom i albanskom jeziku. Ono što je dodatno zanimljivo jeste da Albanci ne igraju Albance, ni Srbi Srbe, već svi igramo sve. Pojedine scene se naizmenično igraju na srpskom i albanskom jeziku, i to je dalo novu dimenziju celom projektu. S druge strane, mislim da se predstava izdiže iznad onoga što je politička svakodnevica. Da ne kažem politička trivijalnost i da sasvim sigurno ima važan univerzalni kontekst, a to je da kada svedete te priče sa velikih globalnih makrotema ili kada ih prebacite iz diskursa ličnih karata, saobraćajnih i registarskih tablica... i počnete da govorite o tome kako ljudi žive egzistencijalno, šta te ljude muči, onda shvatite da je nužno uz politički dijalog što više otvarati novi umetnički diskurs, koji će se baviti ljudima koji su najviše zapostavljeni i zanemareni po pitanju ove velike teme – kaže Mustafić.

Glumica Ema Andrea iz Tirane prvi put radi u Beogradu. Pozorišnu akademiju je završila u Tirani gde sada radi kao profesor scenskog pokreta, a usavršavala se u Italiji, Bugarskoj i Danskoj.

– Gostovala sam već u Beogradu na Bitefu pre šest godina. Radimo ozbiljnu predstavu. Utisci su izuzetno dobri. Dobro je što sam ovde. Cenim beogradski pozorišni krug. Bila sam iznenađena konceptom predstave i mislim da će komunicirati sa publikom. Ima simbolike, poetike, dokumentarnosti i emocija – kaže Ema Andrea.

U Bitef teatru smo zatekli i glumca Kuštrima Hodžu iz Prištine koji kaže: „Zaista je dobro što radimo ovu predstavu. Sa velikim uzbuđenjem sam prihvatio poziv Dina Mustafića da radimo projekat ove vrste. Dopala mi se ideja i poruka predstave jer nije politički obojeno, kaže Kuštrima Hodža.

B. G. Trebješanin