Deca i odlazak na letovanje

Koliko turistička industrija shvata ekonomski potencijal najmlađih potrošača? Ako pogledamo aranžmane koji se nalaze u ponudi naših agencija, kao i ponudu domaćih hotela i prevoznika, vidimo da deca ne postoje na njihovom radaru zanimljivih tržišnih segmenata.

Tek se ponekad pomenu kroz izjave da deca do određene godine ne plaćaju smeštaj ili imaju popust ili da u hotelu postoje dečiji sadržaji. Koliko je ovakav pristup dečijem tržištu pogrešan najbolje govori činjenica da je u Sjedinjenim Američkim Državama prevaziđen pre 15 godina.

Smatra se, zapravo, da u SAD deca utiču na odluke o porodičnim putovanjima u 60 odsto slučajeva, dok čak njih 70 procenata pomaže u planiranju oko toga gde da se ide i šta da se radi na putovanju.

Što su stariji, to više odlučuju o mestu letovanja

Što su deca starija, to je njihov uticaj veći i ogleda se u svim odlukama vezanim za putovanje – gde će se putovati, u kom hotelu će se odsesti, koje ekskurzije će se uplatiti, koju agenciju izabrati... Ovakve podatke je potvrdilo i malo istraživanje sprovedeno u Srbiji, koje je pokazalo da što su deca starija utoliko ih više roditelji konsultuju o pojedinostima vezanim za putovanje.

Porodična putovanja, inače, predstavljaju najvredniji deo turističkog tržišta (generišu najviše prihoda) globalno, iako u Americi predstavljaju samo 30 odsto od ukupnog broja putovanja koja se sprovedu zbog odmora. U 2010. godini 64 odsto dece je otišlo na bar jedno porodično putovanje sa oba roditelja, a 19 procenata sa jednim od roditelja. Porodice uobičajeno odu na četiri do pet putovanja godišnje. Isto su nam potvrdili i iz naše najveće turističke agencije „Kontiki“. Porodična putovanja su najvredniji deo turističkog tržišta i u Srbiji. A zanimljivo je istaći da raste i broj putovanja u kojima bake i dede vode dete na putovanje, pa u Americi ova vrsta putovanja čini 7 odsto svih putovanja iz zadovoljstva.

Jedna od retkih zemalja koja je uočila važnost dečijeg tržišta u pogledu turističkih usluga je Poljska, koja već godinama prati učešće dece u turizmu. Podaci za 2004. godinu pokazuju da su deca ostvarila 7,9 miliona putovanja (ukupan broj dece u Poljskoj je oko 5,5 miliona), od čega je 43 odsto putovanja bilo tokom raspusta i praznika i trajali su duže od pet dana, dok se 57 odsto putovanja odnosilo na kraće odmore tokom godine, koji su trajali od dva do četiri dana (nešto slično  produženom vikendu). Na domaća putovanja (u okviru Poljske) otišlo je 33 odsto od ukupnog broja dece, dok je u inostranstvo putovalo četiri odsto dece.

Najmlađi najviše vole porodična putovanja

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da je vrlo bitno promocijom uticati na osobu koja u velikoj meri odlučuje o putovanju kako sebe same, tako i cele porodice, odnosno na dete. Međutim, iako je značaj dece u ovom domenu očigledan malo studija se bavilo izučavanjem faktora koji utiču na dečije zadovoljstvo na putovanjima. Jedno istraživanje koje je sproveo američki Diznilend pokazuje da deca najviše vole porodična putovanja, jer su srećna što mogu da provedu neko vreme sa oba roditelja. Pored toga, oni vole porodična putovanja i zato što tada mogu da ostanu duže budni, da jedu slatkiše češće, kao i da ustanu kasnije nego obično. Međutim, postoje i negativne strane porodičnih putovanja po njihovom mišljenju, kao što su: nedovoljno prostora u kolima na zadnjem sedištu (koje moraju da dele sa sestrama ili braćom, navelo je 37 odsto ispitanika), predugo sedenje u kolima (15 odsto), deljenje kreveta sa bratom ili sestrom (36 odsto), očevo hrkanje u hotelskoj sobi (21 odsto), kao i deljenje kupatila (19 odsto).

Omiljene destinacije su im Diznilend, za šta se odlučilo 83 odsto ispitanika i krstarenja, želja 77 odsto mladih ispitanika. O popularnosti krstarenja među decom govore i podaci sa ove strane okeana, gde je zabeležen porast od 16 odsto u 2005. u odnosu na 2002. godinu, u rezervisanju porodičnih putovanja u Velikoj Britaniji. Neki od najpopularnijih britanskih brodova za krstarenje, „Aurora“, „Oceana“ i „Oriana“ imaju u potpunosti prilagođene sadržaje za decu, kao što su: bazeni, igraonice, tobogani, dečiji meni, dečije diskoteke, projekcije dečijih filmova i slično, kao i što angažuju specijalno obučene animatore koji su zaduženi da decu čuvaju tokom dana i da za njih osmišljavaju prigodne igre, sportove i druge aktivnosti. I kod nas na tržištu aranžmani porodičnih krstarenja počinju da budu sve atraktivniji, za šta su se čak i specijalizovale dve turističke agencije. Ali razlog za to je više cena nego dečiji zahtev – zapravo, kod većine krstarenja u ponudi na našem tržištu, za decu do 18 godina aranžman je besplatan ako oba roditelja uplate (a cene su od 600 evra pa naviše po osobi).

Grčka i Turska – omiljena odredišta

U Srbiji, po podacima dobijenim od „Kontikija“, većina porodičnih putovanja se odvija tokom letnjih meseci, a omiljene inostrane destinacije su im Grčka i Turska. Pored blizine i relativno povoljnih cena turističkih aranžmana koji se mogu naći za ove dve zemlje, razlog njihove popularnosti leži i u sadržajima koji se deci nude, što su, pre svega, akva parkovi. Ovakvo razmišljanje (putovanje sa decom na mesta gde postoje sadržaji za zanimljive sportske aktivnosti) roditelja je pravilno, jer istraživanja pokazuju da deca svih uzrasta (od četiri do 14 godina) najviše vole aktivnosti u kojima mogu da učestvuju i koje zahtevaju određenu fizičku aktivnost. Odnosno, roditelji najviše navode da vole da razgledaju spomenike i muzeje na putovanjima, dok deca to smatraju dosadnim.

Potrebu za sadržajima „aktivnog“ tipa najpre su prepoznali luksuzni hoteli, pa je „Hajat“ još 1991. godine osnovao „savet dečijeg kampa“ koji se sastojao od 12 dece uzrasta od sedam do 13 godina, a čija je osnovna uloga bila da daju mišljenje o novim jelima i pićima na meniju, kao i aktivnostima koje se deci nude. Posle su sličnu praksu preuzeli i hotelski lanci: „Holidej In“, „Radison“ i „For Sizons“. Danas je uobičajeno da hoteli imaju u ponudi programe kao što su dečije predstave, potraga za blagom, projekcije crtanih filmova, bazene sa toboganima, pecanje u malim ribnjacima, ture brodićima... Ovakav trend je stigao i do Srbije, pa se trenutno u Aranđelovcu uz hotel „Izvor” gradi veliki akva park (u čemu bi trebalo da najviše uživaju najmlađi posetioci), a nude se i razne vrste radionica za decu.

Zanimljivo je primetiti da se najviše prodavci luksuznih turističkih usluga (brodovi za krstarenja, luksuzni lanci hotela) obraćaju deci, a to nije izostalo ni u oblasti prevoznih usluga – avio kompanije su napravile posebne programe za decu. Još je 1989. godine američki avio prevoznik „Delta erlajns“ osmislio program „fantastik flajer“, koji se prevashodno bazirao na ponudi dečijeg obroka na njihovim letovima i na dečijem časopisu koji im je deljen. Na taj način je ova avio kompanija stvarala i bazu podataka najmlađih putnika za koje je računala da će joj i u odraslom dobu biti lojalni. Drugi najveći američki avioprevoznik „Amerikan erlajns“ takođe izdaje časopis specijalno namenjen deci „Zona sletanja“, u kom se nalaze zanimljivi članci i igrice za decu (lavirinti, slagalice, igre reči...), a takođe nudi i mogućnost slušanja kanala na kom se emituje program namenjen isključivo deci, sa mnoštvom dečijih pesmica i čitanja bajki.

Vole suvenire sa putovanja

Pored hotela i prevoznika, velike prihode od dece kao potrošača mogu da ostvare i sama mesta koja deca posećuju. Utvrđeno je da deca većinu ušteđenog novca potroše za vreme božićnih praznika i za vreme putovanja tokom letnjeg raspusta, odnosno za prilike koje oni smatraju specijalnim. Gotovo polovina dece u jednom istraživanju je navela da vole da kupuju suvenire na putovanjima i da su im to omiljeni podsetnici sa putovanja pored fotografija. Međutim, u drugoj studiji je veliki broj dece pomenuo potrebu da treba da se snize cene suvenira i da im je to velika prepreka, jer iako vole da ih kupuju, često oni po svojim visokim cenama nadmašuju njihova skromna sredstva. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra preporuka za sve suvenirnice da ponude velike popuste „malim kupcima“.

Na kraju bih istakla još dva trenda koji će staviti u još veći fokus decu kao ciljni segment potrošača turističke industrije. Prvo, to je rastući trend u broju službenih putovanja na koje roditelji vode i decu. U periodu od 1990. do 2000. godine, broj roditelja koji vode decu na poslovna putovanja u Americi je porastao za 255 odsto, dok je 2007. godine 41 odsto ispitanika u nacionalno reprezentativnoj anketi u SAD-u reklo da bar jednom godišnje vodi člana porodice (najčešće dete) na poslovno putovanje. Sa sve dužim radnim vremenom i potrebom da se sačuva posao, a da se ne žrtvuje vreme provedeno sa porodicom u potpunosti, ovakav trend se očekuje i u Srbiji. Drugi trend je u porastu broja putovanja na koja bake i deke vode svoje unuke. U Americi se broj ovakvih putovanja udvostručio u prethodnoj deceniji, a u Nemačkoj je 2007. godine ovo prepoznato kao jedna od najvažnijih promena koje se dešavaju u njihovoj turističkoj industriji.