Muzeji propalih fabrika

Zrenjanin – U najvećoj banatskoj varoši ostaci nekad bogate industrije postali su ružni spomenici nekog boljeg vremena. Pojedine fabričke zgrade sada zjape prazne kao znakovi pustoši koju je za sobom ostavila tranzicija. O uspešnim fabrikama, čime se Zrenjanin svrstavao u četvrti industrijski centar u SFRJ, i kombinatu „Servo Mihalj“ grupa bivših zrenjaninskih direktora piše monografiju. To je priča o jednom uspešnom periodu na koji sada samo još podsećaju dve-tri fabrike koje rade, ali i mnoštvo napuštenih, oronulih i bez ikakve perspektive.

Čitavi pogoni i proizvodne linije su napušteni. Sada naružuju gradski ambijent, a gradska uprava nema načina da nešto promeni u dogledno vreme.

– Na teritoriji grada Zrenjanina nalazi se petnaestak lokaliteta površine preko 44 hektara: Pivara, stari „Radijator“, bivša Gradska klanica, Ceba i drugi. Ove nepokretnosti, objekti i zemljište, uglavnom su privatna svojina i njihovo rešavanje se mora finansirati iz privatnih sredstava. Problem je u tome što privatni kapital ne može sam da snosi rizike razvoja, naročito ako je reč o nekomercijalnim delatnostima. Zato grad mora kroz razne oblike javnih intervencija da pomogne da se pokrenu ovi kapaciteti – kaže Dejan Dunđerski, mladi inženjer u Direkciji za izgradnju i uređenje grada, naglašavajući da bi javne intervencije trebalo da budu usmerene na nenovčane vrste pomoći, kao što je kreiranje pravnog okvira, pogodnih fiskalnih uslova, fleksibilnije izdavanje dozvola i slično.

Jedan od najuspešnijih zrenjaninskih privrednika Goran Kovačević već duže vreme predlaže da lokalna samouprava otkupi neke fabrike, čija se imovina sada nudi u bescenje, nakon neuspelih pokušaja privatizacije.

– Ako je sve to jeftino, onda te pogone kupuju investitori da bi postali vlasnici bez obzira na to što nemaju nameru da pokreću proizvodnju. Neka se u kupovinu uključi javni sektor i neka pokrene proizvodnju jer postoje objekti, postoje nezaposleni radnici i stručnjaci. Kada bi se pokrenula proizvodnja, fabrike bi postigle bolju cenu i onda bi možda privukle kapital – ističe Kovačević.

Neke zgrade nagrđuju gradsko jezgro, mada su postale vlasništvo bogatih, pa i stranih investitora. Proizvodnja je preseljena u nove hale na periferiji, a stari pogoni u gradu su napušteni. Gazde ih ne renoviraju niti ih otuđuju jer verovatno čekaju bolju cenu. Takav je slučaj sa „Šinvozom“ i „Radijatorom“.

Urbanisti skreću pažnju da u razvijenim zemljama Evropske unije efektivnost korišćenja zemljišta spada u nacionalne interese, a kod nas urbani delovi grada stoje neiskorišćeni.

Saniranje nekadašnjih industrijskih hala nailazi i na druge prepreke. Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, recimo, ne dozvoljava da se sruši napuštena sirćetana jer njegovi stručnjaci smatraju da ona treba da bude muzej posvećen nekadašnjoj uspešnoj industriji. Zlobnici kažu da Zrenjanin ima takvih muzeja na pretek.