Samo da su jedinstveni

Dve odvojene inicijative za osnivanje "jedinstvenih" udruženja izdavača u Srbiji, o čemu smo pisali ovih dana, pokazale su da postoji jasna svest o tome da je jedinstvo izdavača neophodno kako bi pregovori sa državom u vezi sa Zakonom o izdavačkoj delatnosti, jedinstvenoj ceni knjige, standardima u profesiji i organizovanju manifestacija knjige imali pravu težinu. Dva, do sada osnovana, udruženja izdavača i jedna grupacija: Udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore i Poslovno udruženje izdavača i knjižara SCG, kao i Grupacija izdavača Srbije pri Privrednoj komori Srbije ne mogu, izgleda, da odgovore iskušenjima koja postoje i tek predstoje u ovoj delatnosti.

Posle ovogodišnjeg 51. međunarodnog Beogradskog sajma knjiga, 32 izdavača potpisala su peticiju zbog nezadovoljstva položajem na Sajmu i opštim stanjem u izdavaštvu, ujedno pokrećući inicijativu za osnivanje novog udruženja. Pokretač ove ideje je Zoran Radosavljević iz "Dečje knjige". Zatim se, krajem prošle nedelje, osamnaest najvećih naših izdavača okupilo u Biblioteci grada Beograda, kada je osnovan i Organizacioni odbor novog udruženja, u koji su izabrani Jovan Zivlak, Simon Simonović, Zoran Hamović, Miličko Mijović i Petar Pijanović.

Izdavaštvo kao hazard

Prvo Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, koje je osnovano 1954. godine, bilo je osnivač Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, i organizovalo ga je sve do takozvanog "milenijumskog" sajma 2001. godine. Ovo staro udruženje izdavača i knjižara 1972. godine je izborilo mesto za Beogradski sajam knjiga u međunarodnom kalendaru sajmova, kada je primljeno u IPA – Međunarodni savez izdavača čije je sedište u Ženevi. Ako se pogleda opširna dokumentacija aktivnosti Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, može se videti da je na primer 1974. godine pokrenulo inicijativu o postizanju Društvenog dogovora o knjizi, dokument kojim bi bila regulisana sva značajna pitanja vezana za izdavačku delatnost. Iste godine saopšten je i podatak da je u to vreme ovo udruženje objavljivalo po deset hiljada naslova godišnje, a da su bili razvijeni novi, jaki, izdavački centri u svim republikama tadašnje države, da je modernizovana knjižarska delatnost i prodaja knjiga.

Nije nezanimljivo prisetiti se da su 1981. godine izdavači učestvovali na Sajmu knjiga za decu u Bolonji, Sajmu u Frankfurtu, na izložbi knjiga u Valeti (Malta), Festivalu knjiga u Nici, sajmovima knjiga u Varšavi, Moskvi i u Buenos Ajresu. Ali, pošto su u izdavaštvu uvek postojali problemi, 1986. godine izdavači su se žalili na visoke proizvodne troškove i cene hartije, loše kreditne uslove i rđav položaj biblioteka, tako da su ocenili da je "bavljenje izdavačkom delatnošću – hazard". Godine 1992. Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije pokrenulo je biblioteku "Remek-dela" u kojoj je kao prva knjiga objavljena Andrićeva "Prokleta avlija", povodom sto godina od rođenja velikog pisca.

Duhovita predostrožnost

Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije osnovano je 2000. godine, posle Beogradskog sajma knjiga; za predsednika njegove Skupštine izabran je tada Petar Živadinović ("Paideja"), Predrag Marković ("Stubovi kulture") izabran je za predsednika Upravnog odbora, a izvršni direktor bio je Branislav Gojković ("Plato"). Poslovno udruženje zameralo je onom starom da se od organizatora i Beogradskog sajma knjiga pretvorilo u preprodavca izložbenog prostora. Jedan od prvih zadataka novoosnovanog udruženja trebalo je da bude podnošenje zahteva za izmene Zakona o izdavačkoj delatnosti i uspostavljanje kontakta sa srodnim udruženjima u svetu, kako bi se naša kultura što bolje predstavila u svetu. Isti zahtevi, međutim, nameću se i danas dvema novim inicijativama izdavača.

Povodom organizovanja milenijumskog Međunarodnog beogradskog sajma 2001. godine dva pomenuta udruženja bila su u velikoj neslozi, a kada je organizacija te i naredne godine pripala Poslovnom udruženju, po odluci Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu, staro udruženje je takav postupak ocenilo kao grubo mešanje politike u kulturu i otimanje tradicionalne organizacije. Ipak, nisu prošle ni dve godine, a Poslovno udruženje izdavača i knjižara SCG našlo se pred samorasturanjem. Za sada, kao i Udruženje izdavača i knjižara SCG, i tek godinu dana postojeća Grupacija izdavača pri Privrednoj komori Srbije, postoji samo formalno.

Svi izdavači složni su sada u tome da je stanje u ovoj oblasti neuređeno, da je bez novog zakona nemoguće uvesti bilo kakve kriterijume i da je organizacija sledećeg sajma knjiga neizvesna zbog privatizacije preduzeća Beogradski sajam. Međutim, postoje dve inicijative za obnavljanje stare tradicije, odnosno, osnivanje novih udruženja, a obema je prvi kriterijum jedinstvo izdavača i usaglašavanje oko jedinstvenog i dobrog Statuta udruženja. Jasno je da će preovladati ona koja koja privuče više velikih izdavača, i koja sa državom uspostavi uspešan dijalog. Uz svu obazrivost da ne budu ponovljeni stari nesporazumi, možda zbog duhovite predostrožnosti treba imati na umu jedan korisni aforizam Ljubodraga Stojadinovića: "Nama ne trebaju neprijatelji, samo treba uvesti nas u naše redove".