Udelite kraljici

Da li znate ko u Evropi najviše profitira od subvencija namenjenih sitnim farmerima? Najslavnija na listi svakako je britanska kraljica Elizabeta II, sa nekih šest stotina hiljada evra, iza nje je princ Albert II od Monaka čije se imanje na severu Francuske subvencioniše sa nekih trista hiljada evra! Do ovih podataka došao je prošle godine "Vol strit džornal", a sam tekst citira se i dan-danas u uglednim ekonomskim tekstovima.

Na listi su još "Filip Moris" sa dva miliona evra, "Nestle" sa 1,46 miliona evra, "Mars" čokoladice, "Hajneken" pivo, šećerna imperija "Tejt i Lajl" i sve tako redom. Skoro polovina budžeta Evropske unije odlazi na agrarne subvencije, a njihov lavovski deo završava u džepovima moćnika. Ako je ikada i bilo dileme, nakon ovog izveštaja sasvim je jasno da mali farmeri služe samo kao paravan veleposednicima. Kao i svaki drugi, i ovaj virus socijalizma podjednako je neefikasan, nepravedan i dugoročno štetan. Kao i svaki drugi socijalizam i ovaj ima veoma bogate i veoma moćne zagovornike, i može jako dugo da traje. Dokle? Dok se ne pojavi moćnija interesna grupa, naravno.

Ima li to veze sa nama? Ima, i te kako. Sigurno se sećate kako su tokom predizborne kampanje skoro svi naši političari vatreno obećavali seljacima subvencije. Neki su bili sasvim konkretni, kažu, davaćemo sto evra po hektaru. Jer, kažu dalje – tako je i u Evropskoj uniji, mi branimo subvencije kao tradicionalne evropske vrednosti. I šta čovek da im odgovori? Dobro onda, hajde, udelite i vi kraljici, ali samo da vam kažem da znamo šta radite! U nastavku priče nastaje mala konfuzija, jer onda obično kažu kako nikada nisu ni hteli da budu kao Evropljani (iako ostaju, naravno, beskompromisni borci za evropske vrednosti), jer će oni subvencionisati samo zasejane površine. Kao da princ Albert ne zna da poseje žito, nešto se mislim (a stvarno čovek ima žitnice, uzgred ga kažem). No, to je američki sistem, gde se subvencionišu proizvodi. Ali trebalo bi ipak reći da u Americi još manje subvencija stigle do sitnih farmera, ako su ti ljudi ikoga u ovoj priči uopšte zanimali. Naravno, zagovornici subvencija će vam svakako spomenuti i to da se uvek može ograničiti veličina subvencionisanog poseda, što će ublažiti problem. Jeste, baš to su uradili Francuzi, čime su postigli samo to da šurnjaje, tetke i ostala brojna rodbina postanu fiktivni vlasnici velikog broja malih poseda, a svaki sa tako slatkom i unosnom zaradom.

Ko uopšte može da ukine poljoprivredne subvencije u najbogatijim zemljama sveta? Niko iznutra, očigledno. Što nas onda vodi pravo u divno meksičko letovalište po imenu Kankun, gde je 2003. godine učinjen prvi veliki pokušaj njihovog rušenja, tako veliki da je o tome saznao ceo svet. Pokušaj je tada propao, ali ima šanse da uspe. Zato što nudi novu pravednost? O, ne, upravo zato što je ne nudi. Tamo je dvadesetak zemalja – izvoznica hrane (Australija, Novi Zeland, Brazil, Argentina, Filipini) u stvari imalo za cilj da "sruši" što izvozne, što i sve ostale poljoprivredne subvencije, a sve to da bi se oni sami ravnopravno uključili u razmenu. Ali – ja kao da čujem glas koji me opominje – ako se ukinu subvencije, hrana će poskupeti za sve, pa i za najsiromašnije! Naravno. Zato će biti bolje da sve ostane kako je bilo, što bi vam potvrdila i engleska kraljica. I zahvalila bi vam se na tako pametnom i nadasve siromašnima naklonjenom izlaganju.

Ali subvencije nisu jedini način da neki pravedan cilj dovede do koncentracije bogatstva u malom broju ruku. Od specijaliteta srpske predizborne kuhinje, tu još imamo besplatne akcije. Mi, recimo, ne prodamo NIS (ni EPS, niti ostala javna preduzeća), već imovinu ovih firmi raspodelimo narodu u vidu besplatnih akcija. Pravedno, kako da ne! Ko se ne seća, upravo tako su Rusi, takođe, nadasve pravedno, ceo državni kapital raspodelili građanima u formi besplatnih akcija (vaučera), što je nešto kasnije dovelo do zastrašujuće koncentracije bogatstva cele Rusije u ruke "devetorice barona". Ali, to je bilo u Rusiji. U Srbiji se tako nešto sigurno neće dogoditi, svaki ruski baron će vam to potvrditi.

Dok pišu premijerov ekspoze (ako ikada sednu da ga pišu) stvarno mislim da bi bilo dobro da nikako ne izostave ove proverene metode koncentracije bogatstva sakrivene pod plaštom pravednosti. Tajkuni će se tome mnogo obradovati, a oni dobro uvek dobrim vraćaju.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
članica Centra za liberalno-demokratske studije