Tri zaključka iz Nemanjine ulice

Tokom krize kreatori ekonomske politike izvukli su najmanje tri pouke, kaže Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Recesija je otkrila naše slabosti pa je konačno shvaćeno da je stari model rasta koji se zasnivao na potrošnji, uvozu i zaduživanju – istrošen.

– Jednostavno, udarili smo u zid i mislim da su kreatori ekonomske politike shvatili da naš novi model rasta mora biti zasnovan na investicijama, izvozu i proizvodnji. Kriza je pomogla da se taj problem na kraju razgoliti, a cena starog načina razvoja koju i sad plaćamo jeste rastuće zaduživanje. I privatno i javno – kaže profesor Bajec.

Bez obzira na to što njegove kolege ekonomisti, ali i dobar deo privrednika, smatraju da se vlast samo deklarativno okrenula novom modelu rasta, Bajec smatra da pomaka ima.

– Bitno je da je Vlada taj zaokret prihvatila kao svoju orijentaciju – smatra naš sagovornik.

Druga vrlo važna pouka koju su kreatori ekonomske politike izvukli tokom poslednje tri godine je da nikakvi kratkoročni potezi koji na kratak rok i mogu da daju rezultate na duži rok ne mogu da pomognu.

– Shvaćeno je da je dugoročan razvoj nemoguć bez temeljne reforme javnog sektora. Jedino na taj način može se povećati konkurentnost naše privrede – kaže Bajec i dodaje da je treća krizna pouka iz Nemanjine ulice to da sve zavisi od povoljnog privrednog ambijenta.

Juriju Bajecu je takođe jasno da neprikosnoveni liberalizam, koji je poslednjih nekoliko decenija bio dominantna ekonomska teorija tokom krize, nije više tako neprikosnoven.

– To ne znači da su sada procvetali kenzijanci, zagovornici državne intervencije, ali je shvaćeno da je zadatak države da podstiče tržišnu privredu. Totalno nerealno je očekivati da u krizi „nevidljiva ruka“ može sve sama da reguliše. Uostalom, to su dokazale mnoge razvijene ekonomije širom sveta – uveren je Bajec.

S druge strane, naš sagovornik je primetio da su tokom krize i međunarodne finansijske institucije u skladu s tim i korigovale svoju politiku. Pre krize su neki potezi Međunarodnog monetarnog fonda bili gotovo nezamislivi.

– Lično sam, učestvujući u pregovorima tokom ovih godina, osetio kako su postali fleksibilniji. Naravno, i dalje se insistira na fiskalnoj restriktivnosti i na opreznoj monetarnoj politici, ali su nekako počeli da posmatraju i širi socijalni i društveni kontekst. Mislim da je to vrlo dobro. Recimo, tokom pregovora postavljali su pitanja na koji način se raspodeljuje socijalna pomoć i da li su adekvatno i dobro ciljani korisnici. Takođe, interesovalo ih je i na koji način se dele subvencije, da li se njima neko samo održava u životu ili suštinski pomaže. Postavljali su ozbiljna pitanja o reformi penzionog sistema, obrazovanja, zdravstva. Uveren sam da će u avgustu, kad ponovo dođu, biti još mnogo takvih sličnih pitanja – kaže Bajec.

A. T.